Izvor: Blic, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa splavova ne misle na reke
"Masne fote" sa Bojanom Maljević i Nikolom Đuričkom i neizvesnost ko će koga da poljubi, časovi glume kod Mike Aleksića u Radio Beogradu, orasnice u "Šeheru" i porodična šetnja pored reke sa ćevapima u restoranu "Ušće", slike su iz detinjstva koje Ivon Jafali, koja važi za tipičanog predstavnika žena sa Vračara, i danas pamti.
Kao i sve ostale devojčice generacije sedamdeset i neke i Ivon je bila zaljubljena u svog deku, pa joj je vreme koje je provodila u šetnjama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa njim bilo jako važno. Možda baš zato, iako je dan bio tmuran i kišovit i blato na sve strane, Ivon nije odustala od šetnje sa reporterima "Blica".
- Ušće je mesto mog detinjstva i tu sam svakog vikenda dolazila sa bakom i dekom. To je bilo vreme kad je porodica bila na okupu. Kretali smo od platoa na kome se okupljaju motoristi, a kad stignemo do restorana "Ušće" obavezno smo svraćali na ćevape. Išla sam napred sa dekom i držala ga za ruku, a ostatak porodice je zaostajao za nama. To vreme, kad mali čovek kreće u svet sa "1.000 zašto - 1.000 zato" i istoimenom crvenom knjigom, koje sam provela sa dekom mi je veoma važno - seća se Ivon.
Pošto je u duhu vodolije, ova očigledno drugačija voditeljka, stalno je imala potrebu da istražuje, njeno ineresovanje za život na reci se proširilo i na motoriste koji su se skupljali u "Mad Maxu".
- Zimi, kada je pust, "Mad Max" deluje mali, a leti, kad u njemu sedi i po pedeset ljudi, sasvim je drugačije. To mesto pulsira u duhu generacije njegovog vlasnika, čika Radeta, maminog druga.U njemu se oseća kako su se 70-tih uz "Flojde" dobro zezali, bili lepi i zdravi i udvarali se na pravi način. U nekom trenutku pronela se vest da će na jednoj od "Marlboro" zabava da se pojavi Grejs Džons. I bila je i pevala kod Muzeja savremene umetnosti i to je jedan od najboljih koncerata na kojima sam bila - kaže Ivon, mada dodaje da nije propustila ni spektakl "Stounsa", noć koju će dugo pamtiti više od 50.000 duša koje su te večeri kročile na Ušće.
Kao i ostatak grada i ovaj deo novobeogradskog šetališta pored Save i Dunava se promenio. U vreme kad je Ivon, držeći deku za ruku šetala pored reke, na ušću je bio samo jedan restoran, "Ušće". Iz njega je pucao pogled na Savu, Ratno ostrvo i Kalemegdan na suprotnoj obali. Sada su tu privezani grandomanski splavovi od kojih se reka sa keja gotovo i ne vidi. Od Brankovog mosta do Ratnog ostrva locirane su dve grupe splavova, tople, prirodne i nenametljive taverne koje nude nekakav zalogaj po pristojnoj ceni i brodovi - kafane sa kojih se muzike, posebno leti, večito tuku i odjekuju daleko kroz noć i u starom gradu s druge strane reke.
- Ono što me uznemirava, profesionalno i privatno, je izgled Ušća tada i sada i gomila flaša kojih se ne sećam iz detinjstva. Užasno iritita to što u smeni generacija ne postoji odnos prema rekama. Ne mogu da shvatim da neko može da baci plastičnu flašu sa splava u vodu. Leti često sa prijateljima idem brodom od Ostružnice do Zemuna. Ponekad nas bude i po dvadeset i redovno pravimo neku klopu. Nosimo velike crne kese i svo smeće bacamo u njih i kad se usidrimo odnesemo ih u kontejner. To zaista nije nikakav problem - kaže Ivon.
Sa Ivon Jafali smo se našli u restoranu "Stara koliba" u kojem je pre nekoliko meseci sa Inspektorom Blažom ukrštala varjače protiv drugih poznatih ličnosti. Inspektor Blaža će joj biti ponovo partner na dočeku Nove godine koji se organizuje na Trgu. Prošli smo i pored zgrade poslovnog centra "Ušće" koja zauzima poslebno mesto u njenoj karijeri i završili u blatu "Karton sitija" ispod "Gazele".
Zalutala u "Karton siti"
Jednom prilikom sam sa frontmenom grupe "Kanda, Kodža i Nebojša" krenula pešice sa Novog Beograda do centra grada. Ne znam kako, ali u nekom trenutku smo se našli u naselju ispod "Gazele". To je bio moj prvi susret sa "Karton sitijem". Činilo mi se kao da smo ušli u sasvim novi svet u kome su, ma koliko to bilo čudno, ljudi slobodni i srećni - priča Ivon Jafali.
Ipak, od te večeri Ivon više ne prelazi mostove pešice.
Simbol Studija B i grada
Kada su, pre 29 godina, kao društvo Nikoli Kojo u emisiji "Ključ za brave" tražili "neko drugačije dete" izbor je pao na šestogodišnju devojčicu sa ocem iz Zaira, Ivon Jafali. Ta emisija je dovela na televiziju, a danas je ona jedan od najprepoznatljivijih voditelja i simbola Televizije Studio B, na kojoj je gledamo u emisijama "Beograde, dobro jutro" i "Beograde, dobar dan". Publika je pamti po emisijama "Videodrom", "Tinejdž TV", "Demovizija", "Ritam Beograda", "Crno – belo"... zbog kojih je odustala od profesije glumice – lutkara, za koju se školovala. Osim toga, Ivon je vodila mnoge gradske kulturne manifestacije. Mnogi je smatraju najsimpatičnijom i najpričljivijom voditeljkom, a većina TV kritičara i jedanim od "amblema" onog građanskog i dobrog duha Beograda koji ga čini metropolom.
