Izvor: Kurir, 21.Dec.2015, 22:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠIŠTANJE U GRUDIMA: Šta kad magla stegne pluća
Atmosferske prilike sada mogu zadati prave muke starijim astmatičarima, pa je važno da stignu kod lekara što pre ako im gušenje ne prolazi uprkos leku, posebno ako im pomodre lice i usne, a temperatura poraste….
Vremenske prilike ovih dana najviše pogađaju pacijente u starijem dobu, koji su oboleli od bronhijalne astme: magla im steže pluća, izaziva kašalj i šištanje u grudima, otežava disanje i, konačno, ugrožava život.
Magla uzrok napada >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Prim. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže da atmosferska situacija poput trenutne kod starijih pacijenata može da izazove teške napade bronhijalne astme, te je od ključne važnosti da se na vreme jave lekaru i da nikako ne potcenjuju bilo koji od simptoma svoje bolesti.
– Ukoliko pacijent nije svestan da je reč o teškom napadu odnosno ako tegobe pripiše nekim drugim razlozima, to može dovesti do drastičnog pogoršanja simptoma. Naime, rapidno opadanje vrednosti kiseonika u krvi, uz izostanak odgovarajuće terapije, može dovesti i do smrti. Zbog toga pacijenti sa bronhijalnom astmom u poodmaklom dobu treba uvek da se jave lekaru ako imaju izražen osećaj gušenja, ako on ne prolazi uz uobičajenu terapiju pumpicom i tabletama, kao i ako im se promene boja i izgled ispljuvka, a pogotovo kada im pomodre lice i usne, a telesna temperatura naglo poraste – naglašava naša sagovornica.
U ovom periodu godine kod starijih pacijenata infekcija je jedan od čestih uzročnika pogoršanja bronhijalne astme.
Pumpica kao Redovna terapija
Pulmolog dr Tatjana Radosavljević ističe da je način lečenja astme u starijem dobu specifičan, pa zahteva i nešto drugačiji pristup.
– Razlog su godine i eventualne pridružene bolesti, kao i postojanje drugih medikamenata koje pacijenti uzimaju. Osnovna terapija za astmu podrazumeva upotrebu kortikosteroidnih pumpica koje sprečavaju astmatični napad i moraju da se koriste redovno. Kod jedne grupe pacijenata postoji otpor prema korišćenju pumpica zbog predrasuda da je to uvod u ozbiljnu fazu bolesti. Međutim, zadatak je lekara da pacijentima objasne kako je primena pumpica najbolji preventivni lek – naglašava dr Radosavljević.
Život sa astmom
To je bolest zbog koje vam šišti u grudima, kašljete ili se gušite…
Reč astma potiče iz grčkog jezika i znači dahtanje, otežano disanje. To je hronično oboljenje u čijoj se osnovi nalazi vrsta zapaljenjskog procesa.
Ispoljava se ponavljanim epizodama šištanja, gušenja, sviranja u grudima i kašlja, posebno noću ili ujutru.
Izražene tegobe mogu se javiti i pri svakom, i najmanjem naporu.
Simptomi se smiruju spontano ili pod uticajem lekova.
Glavni faktor rizika je postojanje alergije na tzv. respiratorne alergene, supstance poput kućne prašine, grinja, polena, buđi, životinjske dlake, duvanskog dima...
Mere zaštite
Ako imate više od 60 godina i patite od atme, zimi morate obavezno da:
+ na vreme se vakcinišete protiv gripa
+ čuvate se infekcije
+ ne odlazite u zadimljene prostorije
+ ne izlazite po maglovitom i vlažnom vremenu
+ redovno koristite terapiju koju vam je prepisao lekar, naročito onu u vidu pumpice
+ sve tegobe shvatite ozbiljno
+ ne odlažete odlazak lekaru
+ redovno lečite i druge hronične bolesti
+ upoznate lekara s lekom koji već uzimate da ne bi došlo do kontraindikacija
+ idete na kontrolu i kada vam je dobro.
Autor: Foto: Shutterstock,Foto: Profimedia
