Izvor: Blic, 18.Jun.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskrsnica svetova u 233 slike
Na kalemegdanskom platou, „magično zarivenom u telo savsko-dunavskog utočja i evropsko-balkanskog raskršća", nema čoveka koji bar za trenutak nije pomislio kako krstari svetom. „Kopneni pramac", kako ga naziva Mirko Magarašević u monografiji fotografa Branislava Strugara „Beograd, raskršće vekova i puteva", čuveni turski Fećir-Bair - „breg za razmišljanje", poslužio je kao inspiracija i polazište i autoru ove knjige.
„O naizdržljivoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lepoti ukrštanja mitskog kopna i mitske vode, vekovne strasti i čežnje, o prolaznosti svega" upravo na Kalemegdanu razmišljao je i fotograf Branislav Strugar stvarajući jednu od najpopularnijih i najprodavanijih knjiga u Beogradu poslednjih meseci. Odneli su brojni stranci ovaj zgodan „suvenir na više jezika" u svet, a neke beogradske škole odlučile su da baš njome nagrade vukovce.
Kroz 233 fotografije predstavljen je Beograd kako turistička destinacija, prikazani delovi gradskog ambijenta, a tekst knjige daje opis najvažnijih događaja i ličnosti koje su obelezile viševikovni život grada na raskršću.
- Ideja je bila da napravimo knjigu koja će strancima pružiti informacije o znamenitostima koje ne treba zaobići, ali koja će biti zanimljiva i samim Beograđanima - kaže Branislav Strugar.
I zaista, čitate o Beogradu koji „leži na usponima i brežuljcima, kao i drevni Rim, leži na zaravnima kao prirodnim dlanovima, na nizbrdicama, od njega se pružaju vidici koji opsenjuju i zanose", i pomišljate, kako Beograd baš i ne liči mnogo na grad koji poznajete, u kome živite.
- Ima mnogo interesantne arhitekture u Beogradu, ali obično shvatimo šta imamo tek kad se sredi zgrada, fasada okreči i sine. Trudio sam se da tražim neke nove uglove ili neobično doba dana, da svima poznata mesta predstavim na neki novi način. Krenuo sam najpre da proučavam Beograd sa autorom teksta. Napravili smo spisak najznačajnijih stvari koje moraju da uđu u knjigu - objašnjava Strugar, sećajući se kako je ustajao u četiri, pet sati da bi zabeležio beogradska jutra.
Sate je proveo i u vazduhu, u helikopteru i malom avionu hvatajući iz vazduha neobične uglove grada, malo kome znane.
- Kada sam videla fotografije rekla sam „Bože, kako je ovo lep grad! Hoću da živim u njemu!". ali to je sve zahvaljujućo njegovom strpljenju. Branislav je u stanju da satima čeka sunce da izađe, pa kada izađe da zraci padnu na određeno mesto, a onda često i zaključi da to nije dobro i ništa ne uradi - kaže Vlatka Rubljovi Strugar, direktor i glavni urednik izdavačkog preduzeća „Studio Strugar".
Strugar je autor i preko pedeset beogradskih razglednica, od kojih svaka predstavlja neku od znamenitosti naše prestonice sa kratnim informacijama o odgovarajućem spomeniku ili delu grada.
Toplina straćara
Monografija „Beograd, raskršće vekova i puteva" uskoro će se pojaviti u ekskluzivnom izdanju, tvrdog poveza i nešto većeg formata, a njeno promovisanje pratiće i velika izložba posvećena Beogradu. Tu će se naći i mnoge fotografije koje u sadašnje izdanje monografije nisu uspele da uđu.
- Najviše volim da fotografišem reke, Zemun, Adu, ali i straćarice, kojih u starom delu grada još uvek ima dosta. Možda te male stare beogradske kuće nisu udobne za stanovanje i nisu reprezentativne, nešto što bismo želeli da prikažemo svetu, ali po meni imaju neku toplinu - dodaje Strugar.
Muzej vazduhoplovstva
Među beogradskim muzejima posebno smo istakli Muzej vazduhoplovstva. Smatram da je on u svetskim razmerama među deset najvrednijih. To ne možemo reći ni za jedan drugi naš muzej, ma koliko oni nama bili značajni, u poređenju sa svetskim muzejima daleko zaostaju - tvrdi Strugar.
