Izvor: Politika, 31.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Radovo” ruglo pored „Hajata” na prodaji
Za tridesetak dana imaćemo jasniju sliku kada i kako će biti krčmljena imovina bivšeg građevinskog giganta, kažu iz Agencije za privatizaciju
Sudbina nedovršene „Radove” poslovne zgrade u novobeogradskom Bloku 20, ni posle 18 godina još nije poznata. Osim što gradilište predstavlja ruglo, zdanjem je prodefilovalo osam stečajnih upravnika, a sadašnji Agencija za privatizaciju, odnosno Centar za sprovođenje stečajnih postupaka, pokušava da se izbori sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dugovanjima prema poveriocima.
Prema rečima Dušana Belanovića, direktora Sektora za komunikacije Agencije za privatizaciju, budućnost zgrade biće ista kao i sve ostale imovine nekadašnjeg giganta građevinskog preduzeća „Rad”.
– U fazi smo utvrđivanja iznosa potraživanja poverilaca i trudimo se da smanjimo broj sudskih sporova koji poverioci vode protiv „Rada”. Za tridesetak dana imaćemo jasniju sliku o tome kada i kako ćemo prodavati tu imovinu – objasnio je Belanović i dodao da će tada imati precizne podatke o broju poverilaca, vrednosti objekta...
Predstečajni i stečajni postupak vode se pred Trgovinskim sudom u Beogradu od 1996. godine, a novi stečajni sudija Željko Munjiza, podseća da je slučaj „Rada” po obimu i složenosti trenutno najteži predmet u ovoj sudskoj ustanovi. Sud je, kaže, naložio stečajnom upravniku da dostavi iscrpan izveštaj o dosadašnjem stečajnom toku i sa predlogom o daljim koracima.
– Cilj je da se što pre okonča postupak i namire poverioci. Stečajni upravnik sa odborom poverilaca odlučiće da li će imovina stečajnog dužnika biti prodata kao pravno lice ili pojedinačno – kazao je Munjiza.
Višegodišnji stečajni postupak nije jedino po čemu se ova poslovna zgrada razlikuje od ostalih. Izdvaja se i po tome što već godinama zjapi oko 60.000 praznih i nedovršenih kvadrata na izuzetno atraktivnoj lokaciji, između hotela „Hajat” i bivših „Geneksovih”, odnosno od juče „Deltinih” apartmana. Gotovo da nema prolaznika kome pogled ne odluta na 13 etaža obloženih sada već oronulim fasadnim dekorativnim pločama i tamnim staklima ispod kojih su na sve strane raštrkani betonski stubovi, armatura, otpaci i srča. Osim što narušava izgled ovog dela prestonice, gradilište je i opasno budući da je ograđeno drvenom i žičanom ogradom visine oko dva metra koja je na nekoliko mesta pokidana. Sugrađani koji žive u neposrednoj blizini nedavno su se žalili da je zgrada privremeno utočište za skitnice i narkomane. Međutim, dvojica čuvara i jedan pas koje smo zatekli na licu mesta opovrgli su takve sumnje.
– Zgrada je prazna i šest čuvara svakodnevno vodi računa o njoj. Nikakvi beskućnici ili pijanice se ne okupljaju ovde. „Radovi” radnici pre dve nedelje sređivali su zemljište i postavili su deo nove drvene ograde – objasnio je čuvar.
Posmatrano sa stanovišta da objekat nije završen i da zauzima ekskluzivnu parcelu, a u nedostatku gradskog građevinskog zemljišta i ekspanzije gradnje, u ovom slučaju i Komisija za procenu ispunjenosti uslova za prestanak prava korišćenja zemljišta ima vezane ruke. Vesna Raca-Radisavljević, predsednik Komisije, naglasila je da na primeru kakav je „Rad” ovo telo mora da sačeka ishod prethodnih pravnih postupaka (stečaja) da bi Komisija ispitala budućnost zemljišta.
D. Mučibabić
[objavljeno: 01/04/2008.]
