Izvor: Politika, 26.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radmilovac za ljude ili voćke
Raseljeni sa Kosmeta dobili novac iz NIP za asfaltiranje puta kroz imanje Poljoprivrednog fakulteta na kojem se eksperimentima uzgajaju jedinstvene sorte
Ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta pod nazivom „Radmilovac”, smešteno u Vinči, idilični je niz zasada, ribnjaka i pčelinjih košnica, sa blagim prevojima u proleće obraslim bujnim zelenilom. Pastoralni prizor nedavno su narušila dva ogromna kamiona koja su se zaustavila usred stabala breskvi. Dr Mića Mladenović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbunjeni direktor „Radmilovca”, prišao je u poslednjem trenutku da ih zaustavi da ne istresu tone šoderai počnu da asfaltiraju džombastu stazu koja se kroz to imanje uspinje do brdašca naseljenog ljudima sa Kosovo i Metohije. Reč je o radovima finansiranim sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana.
– Niko nema nameru da ospori tuideju –kažu uglas ovi raseljeni ljudi, a direktor Mladenović objašnjava da je posed zaveštan Fakultetu još pre 60 godina i u međuvremenu se razvio u instituciju od evropskog značaja, koja ne sme biti ugrožena bespravnim prolazom i zagađenjem izduvnim gasovima.
Spor oko staze odugovlačise već osam godina, otkako su naseljenici tužili „Radmilovac” zato što je tadašnji direktor zaključao kapiju na mestu gde se staza odvaja sa Smederevskog puta i proseca dobro. Sud nije zaključio proces, niti uprava dobra iraseljeni ljudi uspevaju da se dogovore.
– Ovo je najveća banka gena poljoprivrednih vrsta u jugoistočnoj Evropi, veća čak i od ruskih. Imamo stotine jedinstvenih sorti, kontrolisano sparivanu riblju populaciju, veliku banku gena pčela, proizvodimovina i rakije koje su dobijale prve nagrade u međunarodnoj konkurenciji. Ne smem da odustanem od zaštite takvog bogatstva. Raseljena lica su provalila kapiju, porušili ogradu i sada 88 hektara dobra ima samo nemoćne čuvare, koji nisu mogli da spreče da nam u više navrata ne nestane skupa oprema, kao i 12.000 sorti uvezenih iz Italije. Ne okrivljujem nikoga za krađu, ali zbog njih je posed neobezbeđen – objašnjava direktor Mladenović.
Dobro je pripalo Fakultetu 1941. godine, po slovu testamenta porodice Vučićević. Posle rata je nacionalizovano, šezdesetih godina vraćeno u ruke akademaca, ponovo oduzeto i predato Poljoprivrednom kombinatu Beograd, da bi vlasništvo fakultetanad njim konačno bilo potvrđeno pre dvadesetak godina. Brdašce je još desetak godina ranije postalo utočište za ljude koji su tražili život bolji od onog koji im se nudio na Kosmetu. Sada tu prebiva oko 500 duša. Gradska skupština je njihovu molbu za asfaltiranje prijavila Nacionalnom investicionom planu i dobila potreban novac. Upravu „Radmilovca” nisu pitali za odobrenje.
– Niko im nije zabranjivao da koriste naše staze, kroz voćnjake su provučeni struja i voda. Pre četiri godine smo im napravili puteljak duž ivice „Radmilovca”. Platili smo i naftu za vojna vozila koja su krčila stazu, obezbedili smeštaj za vojnike. Umesto da asfaltiraju taj put, oni hoće upravo ovu stazu, mada je ona svega 300 metara kraća– rekao je Mladenović.
– Prethodni direktor je stvorio problem. Mi smo godinama svakodnevno koristili put dok njemu nije palo na pamet da nam zagradi ulaz. Put na ivici dobra on je napravio samo da bi automobilom imao prilaz do placa koji je kupio blizu nas. Taj put je isuviše strm da bismo zimi mogli njime da se probijemo i prolazi kroz nenaseljen predeo gde su se već desila tri silovanja. Niko se više ne usuđuje da tuda pošalje svoju decu bez pratnje – odgovara Milutin Simijonović, uz odobravanje ostalih meštana, dok pred prodavnicom većaju šta dalje da rade i dodaju da su njihovi potomci „veće blago i značajniji nacionalni interes od nekakvog imanja”.
Jedino u čemu su se za sada saglasili sa profesorom Mladenovićem jeste da radnici počnu asfaltiranje nove staze dok sud ne odluči da li imaju pravo i na staru. Mladenović kaže da će, ako bude potrebno, ići do suda u Strazburu kako bi zaštitio „Radmilovac”.
– Naše staze nisu ni zamišljene da budu stalne. Mi zasade krčimo posle nekog vremena i premeštamo ih. Tu gde je sada staza podigli bismo zasad za nekoliko godina. Ako automobili budu prolazili ovuda, neće proći dugo pre nego što i autobusi zagaze kroz dobro– izričit je Mladenović.
V. Vukasović
[objavljeno: 26/05/2008]
.jpg)
