Izvor: Studio B, 25.Apr.2011, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča beogradskog taksiste
Svaki taksista bar nekad je bio i rame za plakanje ili ga je bar jednom neko uvukao u svoj život i svoje probleme. A šta se sve dogodi za 16 godina vožnje?
"Ovaj posao je dinamičan, lep i zanimljiv. I ne samo to", za Studio B kaže taksista Dragan Veljković.
To je uvek opasan posao jer nikad se ne zna ko ulazi u vozilo i nikad se ne zna ko će kako da reaguje.
Za 16 godina na ulici, Dragan je mnogo video, mnogo čuo i mnogo zna. Mnogo toga želi i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << zaboravi. Da ništa od problema ne donese u porodicu, da pred decom ostane nasmejan. Tri puta je u svom taksiju video pištolj. Treći put je bio i najopasniji. Bračna svađa i tuča i čovek koji u taksi ulazi razbijene glave.
"I vadi pištolj i počne da udara meni po tabli, i počinje da kuka, da vrišti kako će on nju da ubije, kako od muke ne zna šta će da uradi. Ti sad u tom trenutku pokušavaš da ga smiriš. Gledao sam da ne opali taj pištolj. kažem mu „Pazi druže da to ne opali, ta gvožđurija." On kaže „Neće, zakočen je." Tako da, znaš, ti pokušavaš u tom momentu psihološki da ga smiriš, da držiš situaciju pod kontrolom. Međutim, mnogo puta, na žalost mnogo puta, što je i zabeleženo, fatalno se desilo po moje kolege gde je pištolj opalio iz ovog ili onog razloga", priča taksista.
Taksi je često ispovedaonica. Često je mesto gde ljudi otkrivaju svoje najskrivenije tajne i strasti. Česte su vožnje do plavog mosta ili nekog drugog okupljališta beogradskih prostitutki. Česte, ali ne i najčudnije. Pre desetak godina, u Draganov auto ušli su momak i devojka, na prvi pogled ni po čemu čudni.
"U momentu me on pita, kaže „Izvini, je l' mogu nešto da te pitam?" Ja kažem „Možeš" naviknut već na svakojaka pitanja. Kaže „Ovaj, je l' možemo moja devojka i ja da vodimo ljubav na zadnjem sedištu ovde?" Pogledam u retrovizor i kažem „Molim?", priča Dragan.
Mladić mu je rekao da ne treba da izađe iz auta, da samo treba da nastavi da vozi. I ponudio mu je 100 nemačkih maraka.
"Naravno, to je kao da ti sad maše sa 300 - 400 evra, nije svejedno. Uzmem onih 100 maraka, okrenem retrovizor... 10 - 15 minuta vožnje", iskren je Dragan.
Psiholozi, ispovednici, svedoci koji znaju i ono što ne žele. Nekad pričljivi, ponekad samo zamišljeni. Sigurni smo da nam Dragan nije ispričao ni promil onoga što mu se zaista dešava. Onoga što i sam želi da zaboravi.
