Izvor: Politika, 30.Jan.2014, 21:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piritna izgoretina „obogatila” Dunav gvožđem
Kvalitet vode kod Vinče, koja se prerađuje za piće, nije pogoršan nakon prevrtanja barže sa 845 tona industrijskog nusprodukta, ali je povećan nivo gvožđa na mestu nezgode
Kvalitet vode Dunava u Vinči, kod vodozahvata za snabdevanje oko 18.000 Beograđana, nije pogoršan nakon što je prevrnuta barža pre dva dana izručila u reku 845 tona piritne izgoretine. Rezultati analiza preduzetih posle nezgode ne odstupaju od uobičajenih vrednosti, saopštio je gradski Zavod za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javno zdravlje. To važi i za koncentracije teških i toksičnih metala koje za sada nisu povišene, mada su stručnjaci upozorili da se toga treba pribojavati.
Uzorci vode su uzeti opet i danas će biti završena njihova analiza. Do konačnih rezultata, kažu u „Vodovodu i kanalizaciji”, voda sa vinčanskog zahvata neće se prerađivati i prosleđivati domaćinstvima, a građani u Vinči i Leštanima će i dalje biti snabdevani iz auto-cisterni.
Ni kvalitet vode na mestu gde je barža ispustila svoj teret nije drastično pogoršan. Od dva uzorka, jedan je pokazao vrednosti hemijskih parametara unutar granica, dok je u drugom nađen nešto veći sadržaj gvožđa nego što je prihvatljiv za Dunav. Gvožđe na toj lokaciji, prema nalazu Agencije za zaštitu životne sredine, probilo je granice takozvane druge klase kvaliteta vode. U agenciji pretpostavljaju da je to izazvalo „brdo” piritne izgoretine koje se obrušilo u vodu, ali merenja na toj lokaciji ranije nije bilo, tako da nema prethodnih rezultata s kojima bi se novi mogli uporediti. U okolini su lani mereni nivoi gvožđa koji su bili i devet puta manji od sadašnjeg, ali i beležena je i veća koncentracija od trenutna 922 miligrama po litru.
Pošto na toj lokaciji do ove nezgode nije bilo merenja, ne može se reći ni da li su nivoi teških metala, premda i dalje u granicama druge klase, ipak veći nego pre nezgode.
U agenciji nisu mogli da procene kakav uticaj na rečne biljke i životinje može imati to što je po nivou gvožđa voda ušla u treću klasu. Preporučili su nam da o tome upitamo biologe i hemičare iz drugih institucija, koji nisu mogli ništa da kažu pre nego što se detaljno upute u nalaze ispitivanja. Neki od tih stručnjaka su napomenuli da, mada je pirit u čistom stanju bezopasan, piritna izgoretina, kakva je završila u Dunavu, svakako sadrži i teške metale.
Izgoretina, nastala kao otpadak proizvodnje u šabačkoj „Zorki”, utovarena na brodski konvoj ka Konstanci, odakle je trebalo da krene ka jednoj od kineskih čeličana, zavedena je u transportnoj dokumentaciji kao bezopasan teret. Da li je pre toga podvrgnuta podrobnoj hemijskoj analizi, koja bi otkrila sve njene sastojke, pa i teške metale, ako ih ima – još se ne može utvrditi u državnim institucijama. U ministarstvima saobraćaja i životne sredine kažu da oni nemaju transportnu dokumentaciju konvoja. Iz Uprave carina ni juče nije stigao odgovor na pitanja „Politike”.
U „Dunavskom Lojdu”, hrvatskoj kompaniji koja je vlasnik prevrnute barže, kažu da ni oni ne mogu reći sadrži li njihov tovar teške metale.
– Mi smo samo prevoznik. Piritna izgoretina nam je dostavljena da je isporučimo kao bezopasan teret – rekli su u toj kompaniji.
Gotovo identičan odgovor dali su i u šabačkoj „Eliksir grupi”, koja je otkupila izgoretinu od „Zorke” i prodala je Kinezima.
– Mi smo samo trgovac. Nezavisna licencirana laboratorija je ispitala izgoretinu i svrstala je u bezopasan teret – naveli su u „Eliksir grupi”.
Ne zna se još ni uzrok prevrtanja barže. On će biti ustanovljen pregledima koji će uslediti nakon što plovilo bude izvučeno iz vode. U međuvremenu, barža je, mada se ne nalazi na plovnom putu, obeležena da bi je brodovi sigurno zaobišli.
– Voda na mestu gde barža pluta duboka je 15 metara. Videćemo da li će se izvlačiti sajlama i dizalicama ili tako što će se druga barža podvući ispod nje. Kad vlasnik odabere izvođača tog zahvata, svoj plan će morati da predstave Lučkoj kapetaniji Beograd da bismo utvrdili da li je to bezbedno – kaže Vidoje Bajić, šef kapetanije.
„Dunavski Lojd” je razgovarao sa PIM-om i „Mostogradnjom”, firmama koje imaju mehanizaciju kakva je nužna za prebacivanje barže na suvo.
– Možda ćemo je odvući bliže obali ili u Savu, pošto bi tako moglo biti lakše da se ona izvuče – navode u „Dunavskom Lojdu”.
U toj kompaniji ponavljaju da su baržu predali „Luci Beograd” pod nadzor i da za sada ne žele da nagađaju šta je dovelo do nezgode. Ne veruju da ju je moglo izazvati oštećenje koje su naše ustanove primetile na plovilu nakon što se prevrnulo.
– Kapetan broda „Sloga”, koji je gurao tu i ostale barže u konvoju, pregledao je plovilo još jednom pre nego što ga je ostavio na sidrištu „Luke Beograd”. Da je spazio bilo kakvo oštećenje koje je moglo ugroziti baržu, ne bi otišao s brodom da preda dokumenta u luci. Jedna od naših barži prevrnula se u Smederevu kada su u toku noći kradljivci sa nje skinuli neke delove sa boka, pa je voda prodrla unutra. Moguće je da se to i ovde dogodilo. Ali, to je puka spekulacija. Znaćemo tek kad barža bude izvučena i pregledana – navode u „Dunavskom Lojdu”.
V. V. – B. V.
objavljeno: 30.01.2014.
