Izvor: Večernje novosti, 09.Feb.2015, 15:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Piljevina alternativa gasu i struji

STALNA poskupljenja gasa i struje naterala su mnoga domaćinstva i preduzeća da traže alternativne metode grejanja. Pelet - bioenergent koji se u Evropi i svetu koristi već godinama, u našoj zemlji postao je tek nedavno poznat, ali njegova upotreba i u Srbiji raste. Prodaja kotlova i peći na pelet za deset odsto je veća nego prethodne godine, a na stovarištima kažu da prodaja tog ogreva ide odlično. - Interesovanje za ovu vrstu energenta na godišnjem nivou raste za skoro 50 odsto - kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u stovarištu ogreva “Beograd”. - Pelet kupuju, uglavnom, građani koji greju objekte od 120 do 200 kvadrata. To su, u najvećoj meri, potrošači koji su do sada koristili ugalj ili ogrevno drvo. I proizvođači peleta tvrde da se domaćinstva u našoj zemlji sve više odlučuju za grejanje na pelet. - Svake godine se prodaja ovog bioenergenta poveća za dve do tri tone - objašnjava Nenad Savić, direktor prodaje kompanije “Bioenerdži point”, jednog od vodećih proizvođača peleta u našoj zemlji. - Još uvek nismo na nivou evropskih zemalja koje ovaj energent koriste u znatno većoj meri, ali i kod nas ova vrsta “goriva” postaje sve popularnija, pre svega zbog isplativosti i visoke kalorične vrednosti. Primera radi, iskorišćenost drva i uglja je oko 55, a peleta 95 odsto.PREDNOSTI PELET se proizvodi od drvnog ostatka koji nastaje preradom drveta. Taj ostatak se kasnije sitni do nivoa drvnog brašna, a zatim sabija u posebnim presama. Gotov proizvod je cilindričnog oblika prečnika od šest do 12 milimetara, a dužine najčešće od 10 do 30 milimetara, pa je veoma pogodan za korišćenje, jer zahteva malo skladišnog prostora. Prednost njegove upotrebe je lako rukovanje i potpaljivanje, a može se koristiti i u sobnim pećima ili kotlovima za centralno grejanje čiji je rad u potpunosti automatizovan. Pelet se, inače, dobija posebnim tehnološkim postupkom mlevenja, sušenja i presovanja raznih biomaterijala. On predstavlja veoma efikasno gorivo, a kao sirovina za njegovu proizvodnju može da posluži drvo iz šumskog otpada, ogrevno drvo, piljevina i ostali otpad iz prerade drveta, zatim slama od soje, pšenice, kukuruzovina, ljuske od suncokreta (agro pelet). - Naša fabrika koristi bukvu, jer je najkaloričnije i najkvalitetnije drvo - kaže Savić. - Može da se meša sa čamovinom, da bi se dobila niža cena, ali mora da se vodi računa da se ne izgubi na kvalitetu proizvoda. Ovaj energent, inače, u potpunosti zadovoljava visoke ekološke standarde. Kilogram peleta može proizvesti oko pet kilovat-sati toplotne energije. Količina energije koju dobijamo gorenjem dva kilograma peleta jednaka je litri loživog ulja. Osim energetske uštede, peleti su i ekološki podobna sirovina. Izgaranjem peleta stvara se ista količina ugljen-dioksida koliku je drvo koristilo prilikom svog rasta. Zbog toga je pelet neutralni nosač CO2 energije. Za grejanje objekta od 100 kvadratnih metara potrebno je oko četiri i po tone peleta po grejnoj sezoni. Tona ovog bioenergenta na našem tržištu košta oko 150 evra. PEĆ ZA grejanje na pelet je potrebno imati posebnu peć koja je obično dimenzija 176x97x65cm, rad je potpuno automatizovan sa elektronskim programiranjem i termostatskom kontrolom, pali se daljinski i za desetak minuta počinje izduvavanje toplog vazduha, intenziteta kao onaj iz klima uređaja. Jednom nedeljno potrebno je dopuniti spremište i izbaciti malo pepela na svakih 15 dana. Na kontrolnom panelu su svi potrebni podaci rada kotla.

Nastavak na Večernje novosti...