Izvor: Blic, 20.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ozloglašeni kraj dobija novo lice
Obračuni narkodilera i borbe "klanova” za teritoriju nisu više toliko učestale kao 90-tih godina prošlog veka, pa ipak su mnoge ulice, a i cela naselja, zbog toga na lošem glasu. Iako je među njima i Braće Jerković, Milica Bursać, voditeljka jutarnje emisije RTS-a "U zdravom telu”, splet okolnosti koji je iz Novog Beograda preselio u ozloglašeni kraj, i posle dve godine u njemu, smatra srećnim.
Kad je prvi put došla da vidi kraj u kojem je, na slepo i preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << noći, kupila stan, sve zgrade u naselju Braće Jerković su bile četvrtaste, sive i toliko oronule da je delovalo kao da će svakog časa da se sruše. Činilo se kao da ne mogu da izdrže ni teret stanova koji su već u njima, a kamoli još neki "u nadogradnji”. Prizor koji u Jerkoviću sada može da se vidi je sasvim drugačiji.
- Ne možete da shvatite šta se ovde desilo za dve godine. Moja zgrada je prva nadograđena, a za njom i skoro sve druge, te male i četvrtaste. Ravanih krovova sa mnogo dimnjaka, zbog kojih je ceo kraj delovao depresivno, skoro da više nema, a na mnogim zgradama je napravljen i panoramski lift. Jerković je zaista dobio potpuno novo ruho - priča Milica Bursać pokazujući na sveže i vedre boje i kose krovove zgrada u okolini.
I to nije jedina promena. Kako kaže, čini se da i momaka koji su ozbiljno "s one strane zakona” ima sve manje. Da nisu sasvim nestali još podseti neko ubistvo koje ovaj deo grada smesti na strane crne hronike.
- Ranije je ovde bio pakao. Svaka zgrada je imala bar jednog ozbiljnog kriminalca, ali se izgleda sad i to menja. Ljudi koje srećem su uglavnom stariji i u ovom kraju skoro da uopšte nema kafića. Verovatno od lokalne braće niko nema hrabrosti da ih otvori jer kako inače objasniti tu činjenicu kad znamo da smo mi narod koji je poznat upravo po kafićima - kaže voditelja koja se već osam godina smeši sa ekrana.
Daleko od centra, bez kafića i mladih koji u njima "bleje”, Jerković na prvi pogled ne deluje kao urbano naselje koje ne prati trendove savremenog života. Ipak, čini se da je život i u njemu može da bude udoba, bar sudeći po Milici Bursać. Odmah ispred njene zgrade je "Maxi diskont”. Malo dalje, na vrhu Zaplanjske ulice, i mini tržni centar sa pekarom, prodavnicom zdrave hrane, apotekom i, što je za domaćina "Blica” najvažnije, pet šopom. Frizer, kozmetičar, cvećara, škola engleskog jezika... su samo ulicu niže u drugom tržnom centru, a nizbrdo do pijace, ređaju se zanatlije: obućar, krojač, staklorezac...
- "Maksi” je nedavno ubacio kuvana jela u svoju ponudu i to mi mnogo znači. Sarmice, pasulj, blitva... sve mogu da kupim u njemu, skuvano, a nije skupo. Obzirom da živim sama, to mi se više isplati nego da idem na pijacu. Na njoj uvek kupim više nego što mi treba i na kraju sve ubuđa. A pet šop mi je jako važan jer imam mačku. Osim toga, Jerković karakteriše svež vazduh. To je kraj u kojem ima mnogo zelenila. Evo pogledajte, Centralno groblje je odmah iza ove šumice, ali se ne vidi ni iz jedne zgrade. To su stvarno mnogo lepo uradili - objašnjava Milica.
Pošto je daleko od "crvenog solitera”, farme krupne stoke i izvora vode "koja leči sve bolesti”, u njenom ulazu ne mogu da se nađu papuče napravljene od isečenih cipela po hodniku. Kako kaže, komšiluk je fin i ljubazan. Jedino što joj stvarno smeta, i zbog čega bi se možda ponovo selila, je što u zgradi nema lift pa do šestog sprata mora da ide pešice.
Ime po komandantima
Naselje Braće Jerković je dobilo ime po braći Dušanu i Nebojši Jerkoviću. Obojica su bili komandanti narodno-oslobodilačkih odreda u Drugom svetskom ratu, Dušan užičkog, a Nebojša mačvanskog.
Jerković u brojkama
Stanovnika oko 25.000
Obdaništa tri državna i nekoliko privatnih
Osnovne škole tri
Autobusi 18, 25, 26, 50, E5, E8, ADA3
