Izvor: Politika, 29.Jul.2011, 02:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni većeg sela, ni manje seljaka
U podavalskom naselju Ripanj mnogi građani nisu priključeni na vodovod, pa nedostatak komunalne infrastrukture nadoknađuju „inovativnim” rešenjima u sopstvenoj režiji
Meštani Ripnja s ponosom govore da je ovo podavalsko naselje, čiji atar u prečniku ima dvadesetak kilometara, „najveće selo u Srbiji, a verovatno i u bivšoj ,Jugi’”. Spisak razloga zbog kojih se Ripanjci busaju u grudi tu prestaje: sve drugo nije za pohvalu. Jer, kad se sa uzvišenja sagleda ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deo Voždovca i Beograda, vide se nepregledna, a neobrađena polja. Ni većeg sela, ni manje seljaka. Rudnik „Crveni breg”, u koji su za olovom i cinkom hitali stari Rimljani i srednjovekovni Sasi, odavno je zamandaljen. Zapuštena je i jedina prirodna atrakcija – jezero Bela reka.
Da centar naselja ne bude jednoličan, „obavezni sadržaji” – crkva, pošta, mesna zajednica i kafić – „dopunjeni” su ruševinama „Ce marketove” prodavnice. Pre nekoliko godina izgorela je do temelja. Zato je valjda na ostacima zadnjeg ulaza napisano „upozorenje”: „Lupaj, nema zvona”...
Na postamentu spomenika palim borcima balkanskih i svetskih ratova ugravirani su likovi partizanskog diverzanta i solunskog ratnika. Kada je obeležje podizano, pričaju u Ripnju, žitelji nisu mogli da se dogovore da li da figuri izvajanoj na postolju – mladiću u opancima sa puškom u rukama – „prikače” petokraku ili kokardu, pa je ostao „neutralan”. Na glavnoj „štrafti” smešten je Dom kulture, koji je u junu obnovljen, što je jedna od malobrojnih „inovacija” u ovom naselju.
Zato valjda tvrde meštani da bi im bilo bolje kada bi sa Belim Potokom, Zucama i Pinosavom istupili iz voždovačke opštine i formirali Avalski venac.
– Ako ništa drugo, onda bismo bar mogli da konkurišemo za sredstva namenjena nerazvijenim opštinama. Većina kuća nije priključena na vodovod, koji je prošao samo kroz centar i do škole u Prnjavoru – objašnjava ripanjski starosedelac.
Dovijajući se na različite načine, Ripanjci dotok dragocene tečnosti obezbeđuju u sopstvenoj režiji. Jedan od „privatnih vodovoda” smešten je, ironično, na mestu na kome je sredinom 19. veka bio izvor pitke vode „Pavlijina česma”. Ne izostaje ni poigravanje sa drugim oblicima komunalne infrastrukture – posetilac ne treba da se začudi ako naiđe na usamljenu kuću u čijoj okolini nema nijedne bandere, osim – u dvorištu „preduzimljivog” domaćina.
Jedina fabrika u mestu je „Minel – Ripanj”. Dok je bila u državnoj svojini, u postrojenju je radilo i do 3.000 radnika. Sada je to privatno preduzeće, a meštani navode da broji nekoliko stotina zaposlenih. Ripanjci se zato mahom zapošljavaju u Beogradu, uz svakodnevno „klackanje” trocifrenim GSP autobusima između prestonice i predgrađa. Tutnje kroz selo i vozovi, jer se u ataru nalaze dve pruge – za Bar i Niš – ali ni izdaleka kao nekad, kada je u Ripnju radilo čak pet železničkih stanica.
Jedna od njih zove se „Lipe”. Kada se dođe do nje, postaje jasno da je izraz „stanica” preteran za ruiniranu kućicu, u kojoj je zauvek zatvorena blagajna. Ni stariji Ripanjci ne pamte od kada vozovi ovde više ne staju. Na fasadi pod natpisom „Lipe” otkucava stanični sat, čije kazaljke pokazuju – tačno vreme.
U Ripnju jedino ono još nije stalo.
----------------------------------------------
Poboljšanje zdravstvene usluge
U Avalskoj ulici 62 u Ripnju danas u 10 sati biće otvorena nova podstanica Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć. Zahvaljujući ovom objektu, ekipe Hitne pomoći biće 24 sata dostupne žiteljima ovog naselja. Tako će Ripanjci, pored ambulante Doma zdravlja Voždovac – „Ripanj Minel”, otvorene početkom jula u Ulici put za koloniju, dobiti još jedan zdravstveni servis. Projekte za podstanicu i ambulantu finansirao je Gradski sekretarijat za zdravstvo.
----------------------------------------------
Opština Voždovac
151.768 stanovnika (popis iz 2002)
14.864 hektara
24 mesne zajednice
----------------------------------------------
Selo Ripanj
10.741 stanovnik (popis iz 2002)
3.640 domaćinstava
25 kilometara udaljenost od centra Beograda
D. Bukvić
objavljeno: 29.07.2011
