Izvor: Politika, 24.Okt.2009, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neurologija Gradske bolnice čeka premeštanje
Samo za sitne prepravke neophodne za premeštanje jednog odeljenja potrebno je izdvojiti oko 20.000 evra
Problemi odeljenja za neurologiju i psihijatriju Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”, gde su nedavno jak vetar i kiša gotovo srušili spoljašnji zid u montažnom objektu, mogli bi uskoro da budu rešeni. Gradske vlasti su obećale pomoć, objašnjava dr Aleksandar Milošević, direktor Gradske bolnice, pa očekuju njihov predlog kako bi se situacija razrešila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na najbolji način.
Ova odeljenja, kaže on, nisu preko noći propala, već je u njima loše stanje postojalo godinama unazad. Oko 75 miliona dinara je, smatra dr Milošević, „ušlo” u bolnicu u proteklih nekoliko godina, ali je, nažalost, potrošeno na druge stvari.
–Treba imati na umu da svaki premeštaj košta. Samo za sitne prepravke koje su neophodne da bi se neko odeljenje prebacilo sa jedne na drugu lokaciju neophodno je oko 20.000 evra. Ipak, to bi bilo privremeno rešenje, koje bi moglo da potraje pet, šest godina, dok se ne nađe ono koje će biti konačno – naglasio je dr Milošević.
Odeljenja za neurologiju i psihijatriju već godinama imaju problema sa krovom koji za vreme padavina uvek prokišnjava.
Koliko je loša situacija u njima, imala je prilike da se uveri i ekipa „Politike”. Pod se krpi na svakih nekoliko dana, a, iako je krečenje obavljeno nedavno, vlaga je već izbila, pod je lagano počeo da se odvaja od zida, a popucali zidovi „govore” da je odavno trebalo izmestiti pacijente i zaposlene sa ove lokacije. Manje pokretni bolesnici, teško se kreću po hodnicima zbog neravnina na podu, a u jednom hodniku nalazi se zatvorena rupa sa cevima za toplu vodu, gde, kako kažu zaposleni, mogu da se vide i miševi. U biblioteci neurološkog odeljenja urušen je zid, pa je vlaga „probila” u prostoriju gde medicinari čuvaju knjige i dokumenta.
–Veliki izazov je bio prihvatanje funkcije direktora, jer sam kao doktor ove bolnice shvatio da ovde nije rađeno sve kako treba, a da dođem na čelno mesto me je nagovorio i moj otac, koji je ovde dugo radio na mestu načelnika pulmologije. Rekao mi je jednog dana: „Prihvati i dokaži se”. Postojala su odeljenja koja su imala višak zaposlenih, a negde je bilo manjka. Imamo 1.600 zaposlenih, 800 kreveta, a ispunjenost kapaciteta je 75 odsto. Najveća smo bolnica u gradu, posle Kliničkog centra Srbije – istakao je dr Milošević.
Nedaća u ovoj bolnici ima mnogo. Jedno od „slabijih” odeljenja je, prema njegovim rečima, Očna klinika, ne zato što nema stručnjake već zbog toga što je tu bilo problema oko tendera za nabavku sočiva, pa nisu rađene operacije katarakte u velikoj meri već tri godine. Usled svih tih dešavanja veliki broj pacijenata nalazi se na listi čekanja za intervencije. Konkurs za nabavku sočiva je napokon uspeo, tvrdi on, a lekari su jedva čekali da počnu da rade punom parom.
– Na tom odeljenju dosad su obavljali svega 30 odsto posla od onog koliko zapravo mogu. Sada mogu normalno da rade, pa pacijenti dolaze da zahvale što im je posle toliko vremena omogućeno da krenu na intervenciju. Jedno od boljih je odeljenje urologije, koje beleži po 320 pregleda, prijema i otpusta po danu, a kvota je oko 200, što ih svrstava među najbolje u zemlji. Inače, finansijska situacija bolnice nije sjajna. Kada sam došao na ovo mesto video sam nekoliko ugovora koji su bili neodgovarajući za bolnicu. Tu je i nerešen status hirurgije i hitnog prijema, jer nema adekvatnog dokumenta za adaptaciju tih zgrada – objasnio je dr Milošević.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 24/10/2009]
