Izvor: Blic, 27.Avg.2008, 11:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nenad Bogdanović - gradonačelnik za pamćenje
Dragan Đilas je 65. ličnost na čelu Beograda. Pre njega, u proteklih stosedamdeset godina Beogradom je upravljalo šezdesetčetvoro viđenih ljudi sa različitim nazivima funkcije, od upravitelja varoši, preko predsednika opštine, do predsednika Skupštine grada i gradonačelnika.
NAJKRAĆI STAŽ: Posle petooktobarskih promena, vlast i na republičkiom i na gradskom nivou preuzela je koalicija DOS, a za predsednika Skupštine Beograda, odnosno gradonačelnika, izabran >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je Milan St. Protić. Na funkciji je bio manje od pola godine, ali je bio jedini koji je na čelu glavnog grada bio u dva veka. U noći 5. oktobra 2000. godine bilo je neophodno da se nova vlast što pre legitimiše, pa je Protić izabran tog dana, nešto posle 23 sata na gotovo „revolucionarnoj" sednici. Zapisnika tada nije bilo, već je sačinjen naknadno. Te noći, Beograd je prvi dobio legitimnu vlast u zemlji.
Na izborima za Skupštinu grada, 2000. godine, od 110 odborničkih mesta u gradskom parlamentu, 105 je pripalo članovima DOS-a, koalicija SPS-JUL osvojila je četiri, a SRS jedno odborničko mesto. U svom kratkotrajnom mandatu, koji je okončan u martu 2001. godine, gradonačelnik Protić dočekivao je mnogobrojne strane delegacije. Zahvaljujući tome Beograd je dobio 120 vozila za GSP „Beigrad", 20 za odnošenje i 12 za čišćenje smeća.
„ODLETEO" ZA VAŠINGTON: Kako je Protić svojeveremeno govorio, on je „saborcima" iz DOS-a rekao je da će funkciju gradonačelnika obavljati dok se ne završe izbori i konstituiše vlast u Srbiji. Rekao je i da je mesto gradonačelnika napustio zato što nije hteo da odgovara za ono što drugi rade i da je funkcija predsednika Skupštine grada, u stvari, funkcija bez ikakvog uticaja i zakonske moći da se utiče na politiku grada Beograda. U januaru 2001. godine Protić, inače kopredsednik Nove Srbije, podnosi ostavku na sve funkcije i članstvo u toj stranci, ali ubrzo dobija ponudu da bude ambasador SRJ u Vašingtonu, što je i prihvatio. Kad je podneo ostavku, do izbora novog gradonačelnika poslove iz njegovog delokruga obavljao je Dragan Jočić (DSS), bivši ministar policije, koji je u to vreme bio potpredsednik gradskog parlamenta.
DRUGA ŽENA GRADO-NAČELNIK: U junu 2001. godine na čelo prestonice dolazi Radmila Hrustanović (GSS), druga žena gradonačelnik u istoriji Beograda. Za njenog mandata, i u okviru programa rada „Brinuću o Begradu kao o svojoj kući", glavni grad je „živnuo". Počelo je obnavljanje i izgradnja infrastrukture, poboljšana je socijalna politika, nabavljeni novi autobusi za gradskog prevoznika, otvorena su obdaništa, renovirane škole a veliki broj objekata dobio je uslove za legalizaciju...
Jednom je izjavila da su joj neki zamerali što se previše bavila „kozmetikom", što je ona negirala rekavši da „kapitalne investicije nisu samo mostovi. To su i škole koje nisu imale sanitarne uslove, gradski prevoz, snabdevanje prestonice vodom. Ulagali smo u obnovu fasada, parkova, trgova, ulica, izgradnju pozorišta".
Njena dostignuća kao gradonačelnika nisu ni mogla biti veća s obzirom da je ta funkcija bila više protokolarna, a da je stvarnu moć imao Izvršni odbor Grada Beograda, na čijem se čelu nalazio budući gradonačelnik Nenad Bogdanović (DS). Na kraju gradonačelničkog mandata, koji je pripadao GSS-u, i koji je okončan posle septembarskih izbora 2004. godine, Hrustanovićeva se našla na listi DS-a na lokalnim izborima.
PRVI DIREKTNO IZA-BRANI: Posle lokalnih izbora 3. oktobra 2004. godine većinu u Beogradu formirale su DS, DSS i G17 plus, a Nenad Bogdanović (DS) postao prvi gradonačelnik koji je posle Drugog svetskog rata direktno izabran na višestranačkim izborima. Pod njegovim rukovodstvom počeli su veliki poslovi u gradu u kome se više od 15 godina ništa nije radilo. Jedan od prioriteta bilo je uređenje velikih saobraćajnica, pa je rekonstruisana Nemanjina ulica, Autokomanda, Savska, isplanirani novi mostovi, počela je izgradnja unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Za njegovog mandata, posle 20 godina, prvi put su izgrađene nove škole, a obnovljene stare.
Gradski prevoz je i više nego poboljšan, kupljeni su novi autobusi i trolejbusi, započeta je rekonstrukcija tramvajskih šina, počeo je posao planiranja lakog šinskog metroa... Izgrađeni su gradski stanovi u kojima se skućilo više od 3.000 mladih bračnih parova, profesora, policajaca, socijalno ugroženih građana... Nakon što su ga Beograđani u oktobru 2004. godine izabrali za gradonačelnika Bogdanović je „Blicu" rekao da nema nikakvu dilemu da će Beograd postati preporođen grad, prava metropola i centar jugoistočne Evrope. „Sve šanse za to postoje. Beograd je Evropa i to je pokazao na ovim izborima", kazao je tada Bogdanović.
VRATIO UGLED BEO-GRADU: Potvrdu njegove vizije Beograda kao evropskog grada dao je 2006. godine u britanski magazin „Fajnanšel tajms" kada je prestonici uručio prestižnu nagradu „Grad budućnosti jugoistočne Evrope". Ova nagrada predstavlja i preporuku najpoznatijeg ekonomskog lista na svetu za lokacije u koje treba ulagati. U Beograd su stigle mnoge svetske kompanije, a cena kvadrata građevinskog zemljišta skočila je „do neba". Saradnja sa međunarodnim bankama bila je izuzetna, a zahvaljujući racionalnom trošenju budžeta kreditni rejting Beograda bio je bolji nego rejting Srbije.
Njegovom zaslugom završena je „Beogradska arena", renovirano Jugoslovensko dramsko pozorište, Pozorište na Terazijama, Beogradsko dramsko pozorište...U Beogradu su izgrađene nove škole, vrtići, sportski objekti, parkovi... Mandat Bogdanovića prekinula je teška bolest, od koje je umro 27. septembra 2007. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Aleji velikana, a ispratilo ga je nekoliko hiljada Beograđana, predsednik Republike Boris Tadić, ministri, predstavnici diplomatskog kora, predstavnici drugih stranaka i brojni ljudi iz javnog i kulturnog života. Posle njegove smrti, funkciju vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda obavljao je Zoran Alimpić (DS), do tada zamenik predsednika Skupštine grada.
Đilas tri meseca posle izbora: Posle izbora održanih 11. maja, na trenutak se činilo da će Beograd postati radikalski. Desetak dana pošto su bili poznati izborni rezultati, SRS, koalicija DSS-NS i koalicija oko SPS potpisuju koalicioni sporazum za Beograd po kome bi gradonačelnik prestonice bio Aleksandar Vučić (SRS). U međuvremenu je formirana republička vlada koju, između ostalih, čine DS i SPS, što je dovelo do raspada koalicije na nivou Beograda (iz dogovora izlazi SPS). Stav LDP bio je da se ne dozvoli da radikali vladaju Beogradom, pa su DS-u od samog početka nudili podršku za formiranje vlasti u prestonici. U avgustu je postignut dogovor DS i koalicije oko SPS o vlasti u Beogradu, posle čega DS pregovara i sa LDP o manjinskoj podršci. Dogovor ovih stranaka je postignut, a za gradonačelnika Beograda je, 19. avgusta, izabran Dragan Đilas (DS).
Most preko Ade
Izgradnja mosta preko Ade Ciganlije, koji će spajati Čukaricu i Novi Beograd, bila je ideja pokojnog gradonačelnika Nenada Bogda-novića, u šta je uložio dosta svoje energije. Danas je njegova izgradnja izvesna.
Kada bude završen, most preko Save imaće veliku ulogu u rasterećenju saobraćaja u Beogradu.
DSS ustupio funkciju gradonačelnika DS-u
Posle smrti gradonačelnika, njegovu funkciju, po Zakonu, obavlja predsednik Skupštine grada. Kada je Bogdanović preminuo, na mestu predsednika Skupštine bio je Milorad Perović (DSS), a njegov zamenik bio je Zoran Alimpić (DS). Dogovor između DS i DSS bio je da, do izbora novog gradonačelnika, Bogdanovića zameni neko iz stranke, pa je izbor pao na Alimpića. Perović i Alimpić su na sednici 8. oktobra podneli ostavke na dotadašnje funkcija, a odbornici su ih na istoj izabrali na nove koje su njih dvojica samo zamenili. Prigovor na ovakav način izbora uputilo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu jer, na jednoj istoj sednici, nije moguće podneti ostavku i biti izabran na novu funkciju. Vladajuća većina (DS, DSS, G17 plus) je uvažila prigovor Ministarstva i na sednici, održanoj 26. novembra, za predsednika Skupštine ponovo izglasala Zorana Alimpića, a za njegovog zamenika Milorada Perovića.
Protići na srpskoj političkoj sceni
Gradonačelnik Milan St. Protić praunuk je Stojana Protića, prvaka Narodne radikalne stranke, ministra unutrašnjih dela i finansija, a zatim i prvog predsednika vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Unuk je dr Milana St. Protića, guvernera Narodne banke Kraljevine Jugoslavije (1931-1939), i sin sportskog novinara Stojana Protića.
