Izvor: Politika, 17.Maj.2015, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemam vremena da se žalim, postavljao sam pločice
Sokol Miloševski iz naselja Šljivice kaže da mu i danas nije jasno zašto je svrstan u treću kategoriju po visini štete, a svi oko njega su u četvrtoj, ali nije se žalio jer mu je bilo važnije da obnovi koliko može od dobijenog novca
U centru Obrenovca, koji je posle povlačenja vode u maju prošle godine plivao u smeću, danas je teško prepoznati kakva je katastrofa zadesila ovaj grad. Ali za razliku od centralnog trga i parka, u pojedinim naseljima na rubovima grada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još ima tragova pustoši. Na ponekoj kući nedostaje fasada, negde se vidi crta do koje je doprla voda, po dvorištima ima izbačenih stvari, a na pojedinim mestima preko noći niknu i divlje mini-deponije.
Tako izgleda naselje Šljivice u koje smo otišli s namerom da razgovaramo sa prvim vlasnikom kuće kojeg sretnemo, bez najave, po sistemu „slučajnog uzorka”. U Kolubarskoj ulici svoje dvorište uređivali su Sokol Miloševski i njegova supruga Sevda.
– Uz još jednog komšiju jedini smo u ovoj ulici uvršćeni u treću kategoriju štete. Svi ostali su dobili četvrtu, čak i naš sin koji živi u kući pored. Nije mi bilo jasno zašto, ali nisam hteo da se žalim. Neki su odugovlačili samo da izvuku što više novca, bili su spremni i na zloupotrebe. Ja nisam imao vremena da se bavim time ko je u pravu, gledao sam da uradim sam šta mogu. Okrečio sam, postavio nove pločice, kupio šporet… – kaže nam Miloševski.
Pitamo ga da oceni kako danas izgleda Obrenovac, da li su žitelji dobili dovoljnu pomoć i koliko je urađeno u poslednjih godinu dana.
– Moglo je da se uradi i više, ali nije baš da se ništa nije promenilo. Ja sam mogao sad biti i bez pločica i šporeta, a mogao sam dobiti i dovoljno da popravim fasadu i još mnogo toga. Najtužnije mi je što su nam odmah, čim smo se evakuisali prošle godine, lopovi odneli sve što je moglo da ima neku vrednost. Spasli smo samo koze koje smo popeli na tavan da se ne podave – svedoči Miloševski.
Od kada se u Obrenovac doselio iz Gostivara 1967. godine upamtio je tri poplave u gradu između Tamnave, Kolubare i Save.
– Da nije bilo poplave prošle godine, najgora bi bila ona iz 1981, ali tad voda jedva da je prekrila naše dvorište. Obrenovac je posle toga obnovljen rekordnom brzinom. Već 1982. otvoren je Dom kulture i sportova, a 1983. i hotel „Obrenovac” u kojem sam se odmah zaposlio kao konobar. Bez tog objekta ne znam da li bi imali gde da smeste krizni štab i sve službe prošle godine kad je sve drugo bilo potopljeno – poručuje Miloševski.
