Izvor: Politika, 10.Apr.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nada Macura popularnija od Milke Canić
Poznata lekarka osetila je mračniju stranu medijske pažnje, juče ujutru, ona je i sama postala vest
Jedan muškarac insistirao je da ga pregleda lično Nada Macura. Nije poneo uput izabranog lekara. Poneo je „zolju”… Tako je doktorka Nada osetila drugu stranu masovnih medija. Juče ujutru, ona je postala vest.
Hiperaktivna doktorka koja svakog jutra, za sve TV stanice i radio programe uživo preporučuje da leti pijemo što više vode, a da se zimi što toplije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oblačimo, vremenom je počela da izveštava i o noćnim tučama, upucavanjima i o ubistvima. Ukratko, ujutru protrljamo oči i umesto da se vidimo u ogledalu, odande nam se nasmeši Nada Macura. Otvorimo frižider, ali iz lonca čujemo zvonki Nadin glas. Tim strašnije za hipohondre, naročito kada dr Nada od rujne zore povezuje oblačnost sa otkucajima srca…
Doktorka je, vremenom, počela da gostuje i u zabavnim emisijama, da daje intervjue ženskim magazinima, postala je takozvani omiljeni lik na srpskoj javnoj sceni.
Ta poznatost umalo da joj dođe glave, što potvrđuje tezu da su masovni mediji rođena sestra nečastivog. Kad masovnim medijima, sada obogaćenim i društvenim mrežama, koji imaju efekat sličan osiromašenom uranijumu, date svoj lik i vreme, sudbina vam je, mahom, izvesna. Slaba je dobit od iznenadne medijske slave to što ćete preko reda kod kasirke, ili što ćete steći iznenadno poštovanje koje će prema vama pokazati komšije i taksisti. Uz košmarnu fusnotu da vas ovi poslednji odmah inaugurišu u najboljeg prijatelja i ispovednika.
Ali, da od bivstvovanja po televizijama i fejsbucima naročite sreće nema, iskusila je Nada Macura.
U vremenu u kojem se živi superbrzo, te, gle paradoksa – što se živi duže, to, zapravo, imamo osećaj da se živi kraće – proizvedeno je nekoliko ličnosti koje su iz nehata uletele u tu medijsku centrifugu iz koje, rekoh li, nema izlaza. Milka Canić, simpatična gospođa, supervizor emisije „Slagalica” koja se na Javnom servisu emituje pre Drugog dnevnika, ima armiju fanova na društvenim mrežama, iako je najduža, ujedno i jedina rečenica koju je izgovarala svake večeri „Dobro veče!”.
Nije, međutim, iznenađenje što su Milkini fanovi mahom pripadnici napredne omladine. Naime, dok smo mi bili mali, nije bilo „Slagalice”. Ni Milke Canić. Prikazivali su se mornar Popaj, Tom i Džeri, Duško Dugouško… Svako vreme ima svoje junake. Ja sam, recimo, više voleo piskavi Olivin glas koja se žali na Badžu. Možda i zato što je to bio sinhronizovani glas Vere Čukić.
Međutim, i u to doba, kada se samo čini da je medijski žrvanj tek nešto manje mleo, porađali su se slučajni heroji. Takav je bio saobraćajac Jovan Bulj, koji je usmeravanje vozila na Slaviji ili na izlasku iz Terazijskog tunela pretvorio u svojevrsnu umetnost. Valjda je upisivao i kratke kurseve na časovima baleta. Jovan Bulj gostovao je u „Dnevniku”, nadavao se intervjua ondašnjim izuzetno tiražnim časopisima, da bi konačno bio primljen i u svečani salon druga Tita. Čak sam i ja imao posredne veze sa tim samoupravnim superherojem, u njega je potajno bila zaljubljena moja tetka.
I, šta se dogodilo sa savršenim policajcem, smer klasičan balet, koji je trebalo da simbolizuje zemlju mekog socijalizma između dva bloka? Propio se, a potom završio kao čuvar parkinga na jednom od splavova na Adi. Ili, što bi rekli psiholozi opšteg smera, udarila mu slava u glavu.
Onovremenska, radijska verzija Nade Macure, bio je čuveni Živko Živković iz „Vodovoda”. Veseo i beskonačno brbljiv, duhovit, imao je reč utehe i u najgorim situacijama, čak i kada nestane vode na plus 40. Uključivao se u program radija Studio B, kao produžena ruka Đoke Vještice u komunalnim preduzećima sa nezaboravnim „…uz kaficu i de luks vodicu”.
Ta poznatost Nade Macure, Milke Canić ili nekada davno, Živka Živkovića i Jovana Bulja, rezultat je slučajnosti, ali su posledice po njih, običnih ljudi koji su samo dobro radili svoj posao, gotovo jednake sudbinama pažljivo iskreiranih današnjih rijaliti kreatura: od starleta, kraljica silikona i mikrofona, pa sve do Mikija iz Kupinova.
Dr Macura umalo nije stradala od ručnog raketnog bacača. Gospođa Canić postala je srpska i ženska verzija Čaka Norisa, koja služi mahom za blagi podsmeh klinaca koji su rasli bez crtaća u sedam i petnaest. Jovan Bulj je već četiri godine na onom svetu. Poslednji put sam ga video na parkingu i dao mu dobru napojnicu. Bio je pod gasom, ali je i u prašumi na Ušću sjajno regulisao saobraćaj. Isti osmeh, isti pokreti. Valjda je očekivao kamere.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 10.04.2014.
