Izvor: Politika, 15.Dec.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na vrh Avalskog kolosa krajem januara
Upotrebnu dozvolu kolos dobija 22. decembra, ali će spektakularno presecanje vrpce biti organizovano najranije krajem januara 2010. godine
Trokraki avalski kolos biće svečano otvoren posle 22. januara sledeće godine, saznaje „Politika”. Upotrebna dozvola, koju će toranj dobiti za sedam dana, postaće do tada pravosnažna što je posle bezmalo tri godine gradnje poslednja karika koja će omogućiti da ovaj simbol prestonice ponovo ugosti posetioce. Za presecanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrpce „feniksa” koji su iz pepela vinuli neimari preduzeća „Ratko Mitrović – Dedinje” planiran je veliki spektakl na otvorenom sa padobrancima.
Bez obzira što je dosad nekoliko puta najavljivano da će gorostas otvoriti vrata do kraja ove godine jer su završeni građevinski radovi, dok ne budu gotove sve kontrole predviđene zakonom, to se neće dogoditi, objašnjava Aleksandra Damjanović-Petrović, pomoćnica ministra životne sredine i prostornog planiranja.
– Imali smo probleme jedino sa gromobranskom instalacijom, ona je postavljena i sada čekamo dodatne sigurnosne provere. Verujem da će sve biti u redu do 22. decembra, kada ću izdati upotrebnu dozvolu. To je visokorizičan objekat i oprez je neophodan u svakom segmentu posla jer je bezbednost posetilaca na prvom mestu. Poslednja ekipa komisije za protivpožarnu zaštitu na Avali završava posao – kaže naša sagovornica.
Tornjem, čiji je investitor Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, definitivno će rukovoditi država. Na vladi je da do kraja meseca preseče da li će ovaj objekat visok gotovo 205 metara dobiti jednog ili više „šefova”.
– Razmišljamo da li da jedan državni organ bude zadužen za tehničku funkciju tornja, a drugi za turističko-ugostiteljsku. Oba predloga imaju smisla, ali je logičnije da kruna Avale bude pod jednom kapom. Sve sadašnje nedoumice biće rešene dok toranj ne dobije upotrebnu dozvolu – ističe Srboljub Panić, pomoćnik direktora Republičke direkcije za imovinu.
Vlada treba i da odluči hoće li restoran izgrađen na 120. metru otići u ruke privatnika ili će njime upravljati neka državna institucija. Panić podseća da je najmanja, ali ne i nemoguća šansa da restoran bude prodat, već je izvesnije da će posle raspisivanja konkursa u januaru on biti izdat.
Ista sudbina čeka i prostor veličine čak 1.000 kvadratnih metara sa dva toaleta smešten u podnožju tornja, gde će se najverovatnije nalaziti sadržaji koji će posetu gorostasu učiniti još atraktivnijom.
– Ideja je da se podeli na nekoliko lokala i izda u zakup kako bi bio ekonomski isplativ ali i u skladu sa osnovnim funkcijama tornja. Zato je logično da se tu nalazi, na primer suvenirnica da bi đaci koji budu obilazili Avalu sa nje poneli i uspomenu. Konačnu odluku o tome šta će biti smešteno podno kolosa, doneće vlada – rekao je Panić.
-----------------------------------------------------------
Vetrovi zatvaraju toranj
Kada zafijuču poznati avalski vetrovi ili počne snežna mećava, posetioci tornja neće moći da se popnu na vrh. Oscilacije ovog građevinskog gorostasa koji stoji na 500 metara nadmorske visine ponekad mogu da budu neprijatne, pa će se gostima preporučivati da se čvrsto drže podnožja.
– Te oscilacije nisu opasne ali mogu da izazovu osećaj sličan morskoj bolesti. S obzirom na to da je vidikovac poluotvoren, nema vajde da se neko popne na 120. metar kada duva vetar brzinom od 150 kilometara na čas. Čim brzina pomeranja pređe granicu ugodnosti, specijalni senzori će se oglasiti. Toranj je sposoban da bude u funkciji 365 dana u godini, ali surovo vreme to sigurno neće dozvoliti. Iskustva u gradnji pokazuju da godišnje i do 100 dana može da bude nepovoljno za penjanje na vrh kolosa – objašnjava Goran Milovanović, tehnički direktor preduzeća „Ratko Mitrović”.
J. Cvetković
D. Mučibabić
[objavljeno: 15/12/2009]
