Izvor: Press, 16.Jan.2011, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na broju 243 ne stanuje baksuz
Beograđani koji žive na adresi sa kućnim brojem 243 demantovali su Engleze da je on baksuzan: „Budalo, ti si, bre, baksuz", odvratili su reporteru Pressa
Dokoni Englezi, zaluđeni besmislenom statistikom, došli su do otkrića koje „baksuzni" broj 13 oslobađa viševekovne anateme i podozrenja ljudi, obelodanivši da je od inkriminisanog broja daleko nesrećniji onaj gotovo 19 puta veći, tačnije broj - 243.
Do pomenutog broja došli >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << su uz pomoć osiguravajućih kuća, čija su istraživanja dovela do frapantno istovetnog zaključka: najviše nesreća na teritoriji Ostrva događa se baš pod kućnim brojem 243.
E, sad, kako naša osiguravajuća društva ne raspolažu ni približnom statistikom, uputili smo se u samostalno istraživanje da li ostrvska statistika pije vodu i kod nas. Odabrali smo tri najduže prestoničke ulice i zaputili se put broja 243.
Srušena kuća
Lokacija broj 1: Novi Beograd, ulica Jurija Gagarina, glavna arterija čuvenih blokova uz Savu.
U šumi solitera, ni po čemu poseban, a naročito ne „sablastan", i onaj sa brojem 243.
- Izvinite, je l' ovo 243 - pitamo bakicu što radoznalo izviruje ispod roletne sa jednog od nižih spratova, videvši da se zainteresovano motamo, zagledamo i slikamo zgradu.
- Jeste - odgovara, očekujući i da sazna nešto više o našim namerama.
- Znate li da prema engleskom istraživanju živite u baksuznom broju, koji je penzionisao čuvenu trinaesticu - saopštavamo joj kroz smešak, kako bi što lakše progutala gorku pilulu.
- Idi, bre, do đavola, budalo, ti si, bre, baksuz - nije se mnogo premišljala šta da odgovori, pre nego je nestala za roletnu.
Mladić koji je u prolazu čuo šta dovikujemo samo nervozno odmahuje rukom, ne sačekavši svojih pet minuta slave, odnosno da odgovori na jednostavno pitanje: „Kako je u Srbiji živeti po engleskim merilima, makar to bila i baksuzna računica?!"
Kako se ovakvim krajevima brzo pronosi glas o ljubopitljivim namernicima, a naoružani vojni penzioneri i nemaju previše razumevanja za statistiku, lagano ali sigurno krećemo put sledećeg odredišta: ulica vojvode Stepe, Voždovac.
Tu se kokni teorija već pokazala sasvim opravdanom - broj 243 više ne postoji! Zapravo, od njega je ostala samo ruševina nekadašnje kuće, dok stameno odolevaju 241 i 245.
- Bila je mala porodična kuća, ali je srušena. Zaista ne znam kakve su sudbine bili vlasnici, nisam poznavao nikog od njih - ljubazno odgovara momčić iz susedne prodavnice, vidno zadovoljan što ga je statistika zaobišla za broj.
Nečiji nekadašnji dom sada je alternativni prolaz stanarima solitera do glavne ulice, a onima koje nužda pritera u kas - priručni toalet.
- U, al' im je teorija... A i zašto bi pa bila primenljiva na nas, kad smo mi u svemu mimo sveta?! Pa, mi smo ti burazeru baksuzi i broju 13 - raspredamo sa domaćinom koji se živo zainteresovao zašto sedimo na ostacima 243.
Uz baksuz i standard
Treća, i poslednja lokacija ove male „baksuzne" ture jeste Bulevar kralja Aleksandra, još u narodu poznatiji kao Bulevar revolucije. Na traženom broju nalazi se lepa i nevelika stambena zgrada, s pekarom u prizemlju i umrlicom na ulaznim vratima. Naravno da s uperenim objektivom fotoaparata izazivamo podozrenje, što dežurnog kružoka bakica na klupicama, što osoblja pomenute pekare.
- Ma... Mi mislile vi slikate za nešto lepo, a vi došli da nas ureknete?! Pu-pu-pu, daleko bilo, pomerite se s mesta - zapljuvaše bakice kvadratni metar oko nas, ustadoše k'o oparene s klupe i odoše svaka na svoju stranu.
- Joj, brate, nemoj da me mračiš, molim te - širi ruke dobričina iz pekare, voljan da razgovara, pa čak i da prihvati novoustanovljenu englesku teoriju, pod uslovom da uz nju ide i...
- Engleski standard! Nemam ništa protiv „baksuza" ako je potkrepljen i njihovim standardom, pravo da ti kažem. Nego, kad smo već kod te priče, moraću da vas razočaram, niti je ovaj ulaz baksuzan, niti mi je pekara! Ništa se ovde nikome naročito loše nije dogodilo. Barem ne ništa lošije nego onima iz drugih brojeva - uverava nas naš konferansije, prihvatajući čitavu priču sa smeškom.
- Pa, kažu da dobrim ljudima čak ni broj 13 nije baksuzan, već naprotiv, donosi im sreću - zaključuje, kao što i mi zaključujemo potragu za potvrdom održivosti engleske zakonitosti kod nas.
Da se gađamo funtama, kao što čovek reče, pa i da „strahujemo". Ovako, uz dinar, komatoznu privredu i sveopštu situaciju - baksuz beži od Srbije, k'o đavo od krsta. Mirno spavajte vi pod brojem 243, barem do ulaska u Evropsku uniju od baksuzluka nema ništa! A posle, videćemo...
