Izvor: Blic, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na alkohol treba gledati kao na „kućnu drogu“
Uz jednog alkoholičara u Beogradu pati još najmanje pet osoba, koje su uglavnom članovi porodice ili prijatelji. Posle niza teških situacija koje su prošli sa zavisnikom i obećanja da će prestati da pije, najbliži se najčešće osećaju beznadežno. Savet i pomoć mogu da dobiju u Savetovalištvu za prevenciju alkoholizma u Institutu za mentalno zdravlje.
U poslednja tri meseca kroz ovo savetovalište je prošlo 112 klijenata. Svi koji dođu dobijaju besplatnu pomoć, bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zdravstvene dokumentacije i bilo kakvog posebnog protokola.
- U Savetovalištvu se alkoholizam ne leči i ne dijagnostikuje, već pomažemo onima koji žive sa zavisnikom. Dovoljno je da nas pozovu i zakažu susret. Neko od naših savetodavaca će obaviti razgovor i dati specijalan savet, u zavisnosti od slučaja, koji je uvek specifičan. Krajnji cilj je, zapravo, dovesti alkoholičara na lečenje - rekla je dr Vera Trbić, neuropsihijatar u Institutu.
U Savetovalištu čak 70 odsto alkoholičara uspevaju da izleče. Uspešno lečeni alkoholičari kasnije dovode svoje prijatelje i često postaju savetodavci na terenu.
- Najveći problem je ući u proces i prihvatiti lečenje. Često zavisnik to ne želi. Zato član porodice vuče drugog koji ima isto mišljenje, a zatim zajedno dolaze u Savetovalište. Potom, oni sa savetodavcima prave strategiju i na kraju dovode alkoholičara na lečenje - kaže dr Trbić.
Zavisnicima je potrebna podrška, ne samo porodice i prijatelja, već i organizacija u kojim su zaposleni. Kako kažu lekari, danas ova podrška izostaje, jer se uglavnom radi o privatnim preduzećima. Takođe, nije dovoljno podržati samo alkoholičara, već i članove njegove porodice, koji su često obavezni da u toku radnog vremena posećuju Institut i Savetovalište.
Iako se poslednjih godina daleko više priča o ovom problemu nego ranije, sve je više zavisnika od alkohola, a istraživanja govore da se Srbija nalazi na prvom mestu u svetu po broju alkoholičara koji imaju 16 godina.
- Što se ranije prepozna alkoholizam, to će pre biti zalečen. Trenutno vlada velika opijatska epidemija kod mlađe populacije, a to je samo početak - priča dr Petar Nastasić, neuropsihijatar.
Veliki broj korisnika alkohola potiče iz porodice zavisnika. Istraživanja pokazuju, da su sedam puta veće šanse da neko postane alkoholičar, ukoliko je već neko iz porodice imao takav problem.
- Alkohol je kućna droga. Vrlo često deca piju sa roditeljima i alkohol im je na dohvat ruke. Piju svuda: u parkovima, školama, ispred prodavnica...Alkohol je i ulazna droga, jer ga ubrzo zamenjuje neka psihoaktivna supstanca - kaže dr Nastasić.
Projekat „Prevencije alkoholizma kroz rad savetovališta" podržao je i Grad, iz čijeg budžeta je izdvojeno 2.277.000 dinara. Planira se otvaranje ovakvih savetovališta u svim beogradskim opštinama, po mesnim zajednicama, domovima zdravlja ili socijalnim ustanovama.
Najmlađi alkoholičar ima 12 godina
Oko 25 odsto pacijenata u bolnicama leči se od posledica uzimanja alkohola, a 40 odsto saobraćajnih nezgoda uzrokuju pijani vozači. Do prvog kontakta sa alkoholom, u proseku, se dolazi sa 13,5 godina, a najmlađi lečeni alkoholičar u Beogradu imao je svega 12 godina.
