Izvor: Blic, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo hteli malo započeli
„Marina Dorćol" kasni skoro godinu dana, „Skadarlija" isto toliko ne mrda sa mrtve tačke, strana investicija u „Prokop" je propala... Mnoge lokacije kasne ili stoje nezapočete, a samo manji broj je završen.
- Glavni razlog je što strani investitori nedovoljno poznaju lokalne procedure, a to znači da prave projekte ne prihvatajući propisane urbanističke uslove. Onda se izgubi ogromno vreme da se njihovi projekti usklade sa postojećim urbanističkim planovima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Na primer, na placu je dozvoljeno 50.000 kvadrata a oni predaju projekat od 80.000 kvadrata. Dok se njihov projekat prilagodi urbanističkim uslovima prođe više meseci - kaže za „Blic" glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić.
Preprodaja Skadarlije
Poslednji primer za to je „Marina Dorćol". Izraelski investitor „Engel Marina Dorćol" kasni već godinu dana sa početkom radova zato što je napravio idejni projekat na mnogo biše kvadrata nego što je to detaljnim urbanističkim planom dozvoljeno.
Na Marini Dorćol dozvoljeno je da se zida 76.000 kvadrata, a investitor želi celih 140.000 kvadrata. Svoju računicu investitor je video u činjenici da Generalni plan Beograda dozvoljava veći stepen izgrađenosti nego što to dozvoljava detaljni plan.
Međutim, za promenu GUP-a potrebno je dodatno vreme i procedura duga najmanje godinu dana.
Zbog nemogućnosti da se dogovore o kvadraturi, od investiranja u „Prokop" odustala je i mađarska kompanija „Trigranit", koja je bila pobednik na republičkom tenderu.
Prošlo je više od godinu dana otkad je kompleks „Skadarlija" kupila italijanska firma „Star Immobiliare" za deset miliona evra. Prema nezvaničnim informacijama, lokacija na kojoj može da se zida 90.000 kvadrata, ovog leta je preprodata drugom stranom investitoru „Equest Balkan Propertis" za 20 miliona evra koje će italijanskoj firmi biti isplaćene kad obezbedi sve dozvole za gradnju.
- Investitori često kupuju zemljište da bi njime trgovali, a ne da bi nešto gradili. Čuo sam da se to dogodilo Skadarliji. Koliko znam, pokrenuta je urbanistička procedura i kad ona bude završena zemljište će vredeti mnogo više nego što je vredelo u trenutku kupovine - kaže Bobić.
Retko oduzimaju zemljište
Veoma dugo stoji nezapočeta izraelska investicija u čuveni hotel u Rajićevoj. Tamo je na 30.000 kvadrata trebalo da se sazida luksuzan hotel sa 200 soba. Međutim, arheološko nalazište rimske ulice ispod placa, dodatna republička procedura izdavanja dozvole za gradnju (Republika je nadležna za Knez Mihailovu i deo Kalemegdana), kao i uporno protivljenje predratnih vlasnika placa u Rajićevoj, odložili su ovu investiciju u nedogled.
Ništa se ne zna ni o još jednoj izraelskoj investiciji u rekonstrukciju „Starog mlina" na Sajmu. Dve kompanije, Kolling i Denisra treba, kako je planirano, do leta sledeće godine da obnove Stari mlin i pored njega sazidaju biznis kulu od deset spratova. Veoma sporo idu i dve investicije Hipo Alpe Adria banke u izgradnju poslovne zgarde na placu bivše kafane „Tri lista duvana" i luksuznih apartmana na Kalemegdanu, preko puta parka.
Prema gradskim propisima, investitor mora da započne gradnju u roku od dve godine od trenutka dobijanja zemljišta na korišćenje. Međutim, nijednom investitoru do sada nije oduzeto zemljište zato što nije počeo da zida, jer se zakon široko tumači. Tako se pod početkom gradnje, umesto bagera na terenu, prihvata i uplata naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta Direkciji za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Gradska vlast nije uspela da oduzme ni 400 parcela, započetih a ne završenih gardilišta, koje neke domaće firme imaju u posedu deceniju i duže.
Malo završenog
„Erport siti" i „GTC Apartmani" dva su primera gde strani investitori rade prema urbanističkim uslovima, na vreme i bez zastoja. Na još nekoliko lokacija, sve u Novom Beogradu, završene su zgrade čiji su investitori bili stranci: „Hotel In" sa grčkim kapitalom, „Atrijum" i „Eorope Biznis Center" sa izraelskim. Svoje zgrade sazidali su banka „Sosijete ženeral" i „Lukoil".
