Izvor: Blic, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirno, staloženo i bez histerije
Noću se reka umiri pa podseća na ogledalo, a kad pljušti kiša, kapi izgledaju kao pregršt bisera. Kad pada sneg i kad je, u vreme cvetanja, prekriju mali zeleni listići, deluje nestvarno. Uvek je prelepa i ima neku moć od koje niko ne može da pobegne - kaže glumac, reditelj i pisac Slobodan Ćustić, koji je skoro celu deceniju živeo na splavu na Savi.
Iako već godinama ne živi na reci, Slobodan Ćustić svakog dana nađe vreme da na njoj makar popije kafu. Kako kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postao je „rečni čovek". Možda baš zato nije odbio da siđe do reke ni sa reporterima „Blica" neposredno pred početak snimanja nove serije „Zausatvi vreme", koju će režirati Darko Bajić.
Ispred Ćustinog splava u Bloku 70 sačekale su nas patke. One mu prave društvo od kad je, početkom devedesetih, došao na reku, a poslednjih dana su im se pridružile i dve liske. Sa susednog splava, sa brojem deset, mamio je miris sušene ribe.
- Život na reci je miran, staložen i bez viška histerije. Nekad mi je dovoljno da samo popijem kafu na splavu i da se osećam drugačije. Patke se gnezde ispod splava i mnogo je lepo kad se izlegu pačići. Volim da sedim na palubi i gledam patku kako pliva dok oko nje plutaju žute pufne. Onda svakog dana dolazim da ih hranim. Nekad kada sam malo strpljiviji, uspem da ih nateram da se okupe oko mene da jedu. Onda me svi koji su u blizini gledaju kao atrakciju - priča Ćusta.
Smešten pored prelepog i ogromnog koktel bara na vodi „Cruise", koji ovaj prekaljeni glumac zove svojim pres centrom, njegov splav, na koji samo dvoje može da se smesti, izgleda sasvim neugledno. Za njega su vezana dva čamca, jedan koji je zamena za mostić i drugi „Odo ja" kojim je Ćusta krstari rekom.
- Ne izlazim po kafićima jer su žene jedino lepo što u njima mogu da vidim. Ali lepih žena ima svugde i nemoguće ih je sve videti. Preambiciozno je, zato je najbolje bataliti taj posao i fokusirati se na ono što je ispred. Kad hoću da se provedem sednem u brodić i krenem rekom. Kad vidim lepo mesto usidrim se i ostanem na njemu nekoliko dana. Tu je pribor za pecanje, a u čamcu imam šporet na plin i ponašam se kao životinja. Lovim samo koliko mi treba da pojedem - priča Ćusta.
Na pecanje i do lepih mesta, na koja „izlazi" ovaj glumac, od Obrenovca nadalje, ovaj put nismo mogli da stignemo, jer je na čamcu zimi samo pomoćni motor, kako Ćusta kaže, „četvorka" koju ni najgorem neprijatelju ne bi dao da za spasavanje. Samo smo mogli da mu verujemo na reč da smuđa, šarana, belu ribu... „kupuje" na našoj Savi.
I komšiji Ljubi na susednom splavu smo mogli samo da verujemo na reč da je prethodnog dana sa novobeogradskog splava ulovio smuđa teškom 12 kilograma.
Sava je „jaka reka"
Sava na grčkom znači jak, snažan, siguran, što je karakteristika ove velike reke. Sa sufiksom -ava, Sava je snažna reka koja bogu Zevsu, Dunavu, naliva nektar i hrani ga ambrozijom, da bi bio besmrtan i natprirodan. Kroz Beograd protiče u dužini od 30 kilometara, uzvodno od Obrenovca do Ušća. Svoj današnji koridor, Sava je probila pre oko deset hiljada godina, na kraju poslednjeg ledenog doba. Postoje i nejasni zapisi nekih antičkih autora u kojima stoji da seDunav preko Save povezuje, spaja ili uliva, sa Jadranskim morem. Od hidronima Sava vodi poreklo i ime Sabazios, što znači „sa Save". U mitologiji, Sabazije je tračko-frižansko božanstvo, Zevsov sin. Njegovo ime poistovećuje se sa poreklom imena današnjim gradom koji se zove Šabac.
Plaća samo u „duhovnoj valuti"
Na strani Ade se plaća ulaz i to je u redu za one koji od splavova rofitiraju. Moj profit je isključivo duhovni, tako da mogu da ulaz mogu da plaćam samo u duhovnoj valuti - kaže Slobodan Ćustić.
Najduže „mentalno čišćenje"
Slobodana Ćustića je na Savu, početkom devedesetih godina, doveo, kako kaže, raspad Jugoslavije. Kad je krajem devedesetih godina tadašnja gradska vlast čula da jedan glumac živi na splavu jer nema drugog izbora, Ćusta je dobio stan.
- Kao da sam znao da će nastupiti period u kome će se snimati flmovi za koje nisam potreban. Kao umetnik slobodnjak, bez stalnih primanja, teško bih u gradu mogao da sastavim kraj sa krajem. Tako sam sebi priuštio nekoliko bezbrižnih socijalnih godina. Bilo je to najduže mentalno čišćenje - seća se Ćustić.
