Izvor: Politika, Beta, 05.Jul.2009, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ljuta” na meti zakonodavca
Srpski seljak ne treba da brine: Zakon o rakiji ga ne sprečava da za svoje potrebe ispeče „lek za dušu”. – Promet alkohola pod strogom kontrolom
Meštanin iz okoline Beograda koji je svake jeseni pekao rakiju u svom dvorištu pošto bi obrao šljivike, zabrinuo se kada je čuo da je nedavno usvojen Zakon o rakiji. – Opet nam nešto nameće ta Evropa? Hoću li i ove godine pred zimu moći da iznesem kazan iz podruma i da se obezbedim do leta sa stotinak ili dvesta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << litara rakije? – pitao nas je ovaj sugrađanin. Slična dilema kao da muči i mnoge seljake širom Srbije.
Dok, na primer, izdavači godinama ne uspevaju da dobiju zakon o izdavaštvu, glavni grad čeka zakon o komunalnoj policiji, a mi i dalje kaskamo za državama u regionu u donošenju evropskih propisa, naš parlament je u junu usvojio Zakon o rakiji i alkoholnim pićima koji reguliše proizvodnju i promet srpskog nacionalnog pića. Proizvođači različito reaguju na novi propis. Jedni gunđaju jer ih niko nije konsultovao, a drugi su zadovoljni jer, kažu, bilo je krajnje vreme da se uvede red. Zakonodavci ističu da su želeli da regulišu proizvodnju i da jasno odrede koje piće ubuduće može da ponese laskavu titulu rakije. Oni umiruju srpskog seljaka koji, od kada je saznao da je ovaj zakon usvojen, nema mira.
– Proizvodnjom rakije može da se bavi svako ko to želi, zna i ima opremu. Ako neko hoće da je proizvodi za sopstvenu upotrebu, niko ga u tome ne sprečava. Ali ako bi da je prodaje, čekaju ga rigorozne kontrole. Po novom zakonu rakiju i druga alkoholna pića može da proizvodi samo onaj ko je upisan u Registar privrednih subjekata i Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića – objašnjava Svetlana Nol, iz poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede.
Tržište je preplavljeno desetinama vrsta ovog „sredstva za unutrašnju dezinfekciju”. Lozovača ili šljivovica? Viljamovka ili prepečenica? Teško je odlučiti se. Raznoliku ponudu prate i cene. U pojedinim podrumima pića litar šljivovice košta 250 dinara. U supermarketima najjevtinija nekada popularna manastirka staje nešto više od 400 dinara, a za one sa dubljim džepom tu je i „stara sokolova”. Za flašu od 0,7 litara ovog luksuznog pića u „Maksiju” treba izdvojiti čak 2.351,90 dinara. Kako odabrati pravu flašu? U odeljenju poljoprivredne inspekcije kažu da visoka cena nije garant kvaliteta.
– I ambalaža umnogome može da poveća cenu. Potrošači neće pogrešiti ukoliko kupuju rakiju sa geografskim poreklom, jer su takve rakije najkvalitetnije – savetuju naši sagovornici.
Veliki proizvođači zadovoljni su novim propisom jer kažu da će skloniti nelojalnu konkurenciju sa tržišta. Mali proizvođači, međutim, nisu jer će po novom zakonu morati da zaposle diplomiranog inženjera poljoprivrede i da vode podrumsku evidenciju i u pisanoj i u elektronskoj formi. Ali potrošači nemaju razloga za brigu. Više neće biti moguće da „zozovača” dospe u maloprodaju.
– Pre nego što se rakija i druga alkoholna pića nađu na rafovima prodavnica ispituje se njihov kvalitet, a kontrolišu se i sirovine, skladištenje i transport. Ispitivanja se obavljaju u akreditovanim laboratorijama. Primenu zakona nadziru poljoprivredni inspektori, a novčane kazne za kršenje odredbi ovog propisa „idu” i do 3.000.000 dinara – objašnjavaju u ministarstvu.
Ono što bi ljubitelji rakije trebalo da znaju jeste da je na tržnicama zabranjena prodaja rakije. Jednom nedeljno „češljaju se” pijace u potrazi za nelegalnom prodajom ovog alkoholnog pića. U poslednjih mesec dana, kažu inspektori, nisu naišli na prodavce.
Smeštanje našeg nacionalnog pića u pravne okvire se nastavlja. Posle zakona slede i podzakonski akti. Radna grupa je pre dva dana, saznajemo, u Ministarstvu poljoprivrede vodila živu raspravu o pravilniku o uslovima za proizvodnju rakije. Sve može, ali samo dok se srpskom seljaku ne zabrani da u jesen založi kazan i snabde se za predstojeću zimu.
S. Despotović
--------------------------------------------------------------
Šta je rakija
Zakon o rakiji: rakija je alkoholno piće proizvedeno destilacijom fermentisanog kljuka, matičnog soka, komine ili pikea voća, grožđa, jestivih šumskih plodova i drugih sirovina poljoprivrednog porekla sa minimalnim sadržajem etanola 15 odsto i sa sačuvanim specifičnim senzornim osobinama koje potiču od sirovine od koje je proizvedena.
Srpski seljak: rakija je alkoholno piće koje dobijamo pečenjem najčešće šljive ili kruške bez ikakvih drugih dodataka. Kada se prepeče i odstoji u bačvi, to je – „lek za dušu”.
[objavljeno: 05/07/2009]
