Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosančićev venac pod teretom patine
Radovi na spomen-obeležju Narodnoj biblioteci, koja je u bombardovanju 1941. sravnjena sa zemljom, za žitelje Kosančića je slamka nade da će to biti zamajac rešavanja brojnih komunalnih problema
Kaldrma sa ulegnućima poput kratera, oronule fasade, automobili načičkani uz zdanja od pre dva veka i pešaci koji se slobodnim ostatkom trotoara kreću oprezno, da ne bi ugazili u pseći izmet – slika je Kosančićevog venca danas. Ali, posle decenija nebrige o jednoj od najvrednijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ambijentalnih celina Beograda sa starim uličnim zastorom, drvoredima i javnim građevinama, temeljima moderne srpske države, bolji dani dolaze s letom. Tada bi trebalo da bude završeno spomen-obeležje Narodne biblioteke koja je u šestoaprilskom bombardovanju 1941. sravnjena sa zemljom. Žitelji Kosančića nadaju se da će to biti zamajac rešavanja brojnih komunalnih problema.
– Kaldrma je u Kosančićevoj ulici potpuno oronula, vozi se kao po mesečevoj površini, a žene na štiklama se nađu u čudu kada moraju da ovuda prođu. Tražili smo od opštine da je popravi ali su oni rekli da je za to nadležan grad – kaže Vladimir Marković, stanar iz Zadarske ulice broj 3.
On ne propušta da se požali na neodgovorne vlasnike pasa koji ne čiste za svojim ljubimcima, ali ističe da Kosančićev venac ne bi menjao ni za jedan drugi kraj. Komšije se ovde poznaju, sastaju na jutarnjoj kafici u nekom od dva kafića koja su se tamo ugnezdila, uživaju u pogledu na reku. Ali, ni lepota dve galerije i ateljea ne može da dođe do izražaja jer prvo što upada u oči jesu fasade koje se ljušte, nemaštoviti grafiti, napuštene udžerice, trošno stepenište koje povezuje venac i Karađorđevu ulicu i baraka umesto koje bi trebalo da bude legat Olje Ivanjicki, u prvom komšiluku biste velikog matematičara Mike Alasa. U toj ruševnoj baraci sada se skupljaju beskućnici i narkomani, žale se stanari.
Drugi problem žitelja Kosančićevog venca, nedostatak parking mesta,bio bi ublažen izgradnjom novog objekta koji će povezati Beton halu i Beogradsku tvrđavu i u okviru kojeg je predviđeno 500 mesta za automobile, ističe Dejan Vasović, gradski arhitekta.
– Popravka kaldrme iziskuje dobre majstore i oblutke kako bi se zadržala autentičnost, a to nije lako. Veću rekonstrukcija ulica možemo očekivati tek u okviru obimnijih građevinskih zahvata. Obeležavanje mesta na kome je do aprila 1941. bila Narodna biblioteka moglo bi da bude uvod u uređivanje zapuštenog dela grada u kojem se,za razliku od Skadarlije, koja je komercijalizovana, i dalje oseća duh starog Beograda – kaže Vasović.
Daliborka Mučibabić
--------------------------------------------------------------------
Šta može da se gradi
Podizanje memorijalnog kompleksa na mestu nekadašnje Narodne biblioteke biće prva intervencija u prostoru koja je predviđena planom detaljne regulacije Kosančićevog venca. Njime je obuhvaćeno 20 hektara od Beogradske tvrđave do Brankovog mosta uključujući i prostor oko Saborne crkve, priobalje i Karađorđevu ulicu. Planom je dozvoljeno podizanje 74.000 kvadrata, a od toga je 56.000 u Karađorđevoj.
Urbanisti su predvideli izgradnju muzeja koji bi kaskadno povezao Karađorđevu ulicu sa ulicom Kosančićev venac. Planirana je i obnova Đumrukane, carinarnice od koje su ostali samo temelji. U toku je izmena tog plana koji je usvojen 2007. godine,zbog gradnje objekta koji će povezati pristanište sa tvrđavom i rekonstrukcije Patrijaršije. Plato na kome je danas bista Mike Alasa ostaće vidikovac,na kojem neće biti dozvoljeno zidanje.
-----------------------------------------------------
Povratak knjige posle sedamdeset godina
Zahvaljujući projektu „Mesto koje volim” na kojem su građani izglasali da lokalitet Narodne biblioteke bude obnovljen, kaoi donaciji Inteza banke, Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda raspisaćearhitektonski konkurs za spomen-obeležje. Taj posao bi trebalo da bude završen unarednih šest meseci. U maju ponovo počinju književne večeri na Kosančiću, najavljuje Dejan Ristić, vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije.
– Prošle godine ih je bilo pet i tada je prvi put posle 70 godina knjiga vraćena na Kosančićkroz čitanje odlomaka iz dela srpskih pisaca. Osim obeležavanja memorijala planiramo dapodignemo zgradu od dva sprata i u nju sa Vračarskog platoa prenesemo jedno odeljenje –kaže Ristić.
Posle Drugog svetskog rata ruševine su raščišćene i nad podrumskim ostacima postavljeni su provizorni objekti. Sedamdesetih godina 20. veka u toku arheoloških radova iskopane su desetine hiljada ugljenisanih knjiga, među kojima su najznačajniji ostaci tridesetak listova knjige iz 16. i 17. veka i oko 200 fragmenata listova rukopisnih knjiga od 12. do 16. veka. Sve to je 1977. predato Narodnoj biblioteci. Sanduci sa rukopisnim knjigama nisu pronađeni, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda.
(Foto D. Jevremović)
Umetnički koreni biblioteke
1895.
Čeh Kirilo Kutlik otvara „Srpsku crtačku i slikarsku školu” u kući Milije Markovića Raspopa, nastavivši umetničku „lozu” pod tim krovom. Pre Kutlika, u istom zdanju pevanju i slikanju podučavao je Stevan Todorović, jedan od najznačajnijih srpskih umetnika.
1910.
Industrijalac Milan Vapa kupuje kuću i u njoj otvara fabriku za preradu hartije i izradu trgovačkih knjiga.
1921.
Kuća ponovo menja vlasnika: Vapa je prodaje Ministarstvu prosvete da u nju smesti Narodnu biblioteku.
1925.
Završena je obnova zdanja površine 500 kvadrata, po projektuarhitekte Branka Tanazevića. Kuća u centru Kosančićevog venca biće dom Narodne biblioteke do bombardovanja 6. aprila 1941. kada je uništena do temelja. U pepeo su pretvorene retke knjige, katalozi, inventari, srednjovekovni spisi doneti iz crkava i manastira Srbije.
---------------------------------------
1964 – Kosančićev venac proglašen za arheološko nalazište jer se nalazi u okviru antičkog Singidunuma
1971 –utvrđen za prostorno kulturno-istorijsku celinu
1979 –proglašen za kulturno dobro od velikog značaja
-----------------------------------------------------------------
Umesto na vencu, Kosančićev spomenik u podrumu
Prostor oko današnje Saborne crkve i Patrijaršije, naziv Varoš kapija dobio je po vratima na ulasku u grad, koja su se zvala „varoška” i nalazila su se iznad današnjih Velikih stepenica i Savskog pristaništa. Dok su turske i jevrejske zgrade uglavnom bile na Dorćolu, južno od tvrđave, pa tako i na današnjem Kosančićevom vencu, bilo je i srpskog življa.
Procvat ovog kraja počinje posle hatišerifa sultana Mahmuda Drugog 1830, a za vladavine kneza Miloša Obrenovića. Tada Turci masovnije napuštaju Beograd, a u varoši je sve više Srba. Na Varoš-kapiji je izgrađen konak kneginje Ljubice, Saborna crkva, Mitropolija, hotel „Staro zdanje”, kafana „Znak pitanja” (u to vreme „Srpska kafana”), đumrukana (carinarnica)...
Ime Kosančićev venac, po Ivanu Kosančiću, junaku iz predanja o Kosovskom boju, datira iz 1872. godine. Njegova bista, rad vajara Petra Ubavkića, postavljena je na kući trgovačke porodice Trajković, podignutoj 1895. Znamenje je uklonjeno 2009. da bi se obnovila fasada. Spomen-obeležje sklonjeno je u podrum, i tamo je već četiri godine.
Kaldrmisanje ulica na Kosančićevom vencu i oko njega završeno je krajem 19. veka. Posle Prvog svetskog rata ovde počinje podizanje savremenih zgrada, u koje je uvedena električna instalacija, a postavljena je i javna rasveta.
Nova razaranja donosi Drugi svetski rat: u nemačkom bombardovanju 1941. osim Narodne biblioteke stradaju i stara đumrukana, hotel „Kragujevac”, tek izgrađeni most kralja Aleksandra Prvog i drugi objekti sa magacinima.
N. Belić
objavljeno: 21.01.2013.
