Izvor: Politika, 12.Jul.2015, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Infekcije, kolapsi, prehladi – najčešće letnje tegobe
Nesvestice, malaksalost, crevne, kožne i urinarne infekcije, upale uva i oka najčešće su tegobe zbog kojih građani traže pomoć lekara
Kolaps, toplotni udar, nesvestica i malaksalost samo su neki od zdravstvenih problema zbog kojih građani ovih dana traže pomoć lekara. Veliki broj ljudi ima problema i sa raznim crevnim, kožnim i urinarnim infekcijama, prehladama, upalama oka, a ponajviše uva.
I takozvano toplotno iscrpljenje je pojava koja muči Beograđane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a najčešće se javlja kod osoba koje se nisu prilagodile visokim temperaturama. Do ovog stanja, pojašnjavaju stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, dolazi usled neadekvatne adaptacije cirkularnog sistema izazvanog preteranim znojenjem i posledičnim smanjenjem volumena krvne plazme, zbog preraspodele krvi iz srca i unutrašnjih organa ka perifernim krvnim sudovima kože. Kako vreme odmiče, dolazi do pada krvnog pritiska, a puls je gotovo nemerljiv. Simptomi ove pojave su povišena temperatura, oslabljen puls, mučnina i povraćanje, ubrzano disanje i poremećaj oštrine vida.
– Važno je da osoba potraži pomoć lekara, da se skloni na hladno mesto, da se osveži ohlađenom vodom i raskomoti. Ovakvo stanje može da se pretvori u toplotni udar, koji se smatra najtežom komplikacijom termičkog stresa i zahteva neodložnu medicinsku intervenciju. Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi i temperaturu održi u normalnim granicama. Nastaje usled ekstremno visoke temperature vazduha, odnosno usled pojave toplotnog talasa. Simptomi su temperatura viša od 40 stepeni Celzijusovih, suva i topla koža, ubrzan rad srca, osećaj izgubljenosti i drhtanje – objašnjavaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
Građani se žale i na toplotni osip, čije lečenje traje nekoliko nedelja. U ovom slučaju je važno često menjanje garderobe i oblačenje čiste i suve odeće. Na izrazito visokim temperaturama može da dođe i do pojave toplotnog edema, odnosno do otoka ruku i nogu. Ukoliko osoba boravi dan-dva u hladnijoj prostoriji, ovakvo stanje može da se normalizuje.
– Toplotna sinkopa se smatra najblažim poremećajem termoregulacije. Karakteriše je gubitak svesti u toku obavljanja fizičke aktivnosti prilikom izloženosti povišenoj temperaturi okoline u dužem vremenskom periodu. Osim gubitka svesti, prisutni su i hladna i vlažna koža i slab puls. Ovo stanje zahteva lekarsku pomoć, a dok ne stigne hitna pomoć osobu bi trebalo premestiti u hladniju prostoriju, postaviti je u vodoravan položaj i, ukoliko je svesna, treba joj davati male gutljaje ohlađene vode – pojašnjavaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
U ovoj instituciji ističu da je voda na gradskim bazenima i Adi Ciganliji ispravna i da građani bez problema mogu da idu na kupanje.
Jedino je važno da odlazak na kupališta izbegavaju ljudi ako imaju akutna respiratorna, urinarna i digestivna oboljenja, bolesti kože i sluzokože. Najčešće se pacijenti žale, ističe prim. dr Vesna Janjušević, na stomačne infekcije, infekcije kože i sluznice oka, uva, mokraćnih i polnih organa. Mikroorganizmi, koji su uzročnici infekcija, mogu da se unesu u organizam gutanjem vode.
– Bakterije, virusi, gljivice i paraziti „dolaze” u bazen iz spoljašnje sredine, ali mnogo češće od kupača. Nemoguće je sprečiti unošenje mikroorganizama u vodu, posebno kada ima puno kupača. Mnogi kupači koji su bolesni ili se oporavljaju od nedavne bolesti ne poštuju preporuke da se ne kupaju u bazenima. Samo jedna osoba koja ima proliv, a kupa se u bazenu, može lako da dovede do pojave stomačnih tegoba kod ostalih kupača. Posebno rizična grupa su deca mlađa od tri godine, trudnice i svi sa oslabljenim imunitetom – dodaje dr Janjušević.
Toplota i vlaga pogoduju razvoju gljivičnih infekcija kože, koje se najčešće pojave ispod pazuha, na preponama i stopalima, između nožnih prstiju, kao i na svim mestima gde je koža oštećena.
Specijalisti za ORL imaju dosta pacijenata koji se žale na infekcije ušnog kanala, najčešće bakterijskog ili gljivičnog porekla, dobijene zadržavanjem zagađene vode u spoljnom kanalu. Simptomi su bol u uhu, nagluvost i sekrecija iz uha. U tom slučaju, osoba mora da koristi određene kapi ili masti nedelju dana.
----------------------------------
Šta raditi na visokim temperaturama
* Piti dosta tečnosti
* Izbegavati boravak na suncu od 10 do 17 sati
* Nositi laganu, široku i svetlu odeću od prirodnih materijala
* Uzimati češće male i što tečnije obroke
* Danju zatvoriti prozore i spustiti roletne, naročito one okrenute prema suncu
* Izbegavati naporan fizički rad
* Koristiti sredstva za zaštitu od sunca prilikom boravka napolju
* Podesiti temperaturu na klima-uređaju tako da ne bude niža od sedam stepeni Celzijusovih u odnosu na spoljašnju
* Obavezno tuširanje pre i posle kupanja u bazenu
* Ne gutati vodu u bazenu, radi sprečavanja stomačnih tegoba
* Ne hodati bos oko bazena, zbog sprečavanja gljivičnih infekcija stopala
* Ne sedeti na vlažnom peškiru u vlažnom kupaćem kostimu, zbog predupređivanja infekcije polnih organa
----------------------------------
Simptomi toplotnog udara
temperatura viša od 40 stepeni Celzijusovih
suva i topla koža
ubrzan rad srca
osećaj izgubljenosti
drhtanje
