Izvor: Blic, 17.Apr.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hotelu u „Knezu“ preti zatvaranje
Ekskluzivini Hotel „Rezime Kraun", koji je nedavno otvoren u zgradi Zadužbine Nikole Spasića, od ponedeljka će ponovo biti „na meti" republičkih građevinskih inspektora i „preti" mu zatvaranje. Njegov vlasnik „Rezime grup" nije imao pravo da ga otvori, a zakupac „Jugoelektro" da izda prostorije Zadužbine.
Da je u strogom centru grada i to u zgradi poznatog zadužbinara, beogradskog trgovca Nikole Spasića, otvoren hotel nije znao niko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Ministarstva za infrastrukturu, koje je nadležno u ovom slučaju, rečeno je „Blicu" u ovom ministarstvu. Inspektori Odeljenja za građevinsku inspekciju nekoliko puta su obilazili zgradu Zadužbine, ali su nepravilnosti utvrđene samo u podrumskim prostorijama, kao i u delu prizemlja, koje je preduzeće „Rezime grup", takođe, zakupilo od „Jugoelektre".
Bez potrebnih dozvola
- Kako može da bude otvoren hotel u Knez Mihailovoj i to u Zadužbini? Čudno, stvarno čudno - bila je prva reakcija Milana Miljevića, državnog sekretara za sektor urbanizama u Ministarstvu za infrastrukturu.
Hotel „Rezime Kraun" otvoren je na prvom spratu zgrade u Knez Mihailovoj 33. Ima tri ekskluzivna apartmana i veliku galeriju umetničkih slika. Ipak, u planu je i širenje. U toku su radovi na preuređenju podrumskih prostorija, u kojima „Rezime grup" planira da otvori Muzej starih zanata, kao i galeriju. Međutim, krajem 2007. godine, rešenjima Građevinske inspekcije i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, naloženo je obustavljanje radova i rušenje onog što je investitor do tada sazidao. Kako kažu u Upravnom odboru Zadužbine, radovi nisu prekinuti, a građevinska inspekcija, i pored zahteva zadužbinara, to nije ni proverila ni posle četiri meseca.
- Hotel sigurno nije imao dozvolu o prenameni delatnosti i već u ponedeljak će inspektor otići na lice mesta. Da li su radovi u podrumskim prostorijama prekinuti ili nisu, to ne znamo. Proverićemo sledeće nedelje - kaže Miljević.
Od 1961. godine u prvom i drugom spratu Zadužbine je preduzeće „Jugoelektro", koje je tada pravo na korišćenje platilo 80 miliona dinara. „Jugoelektro" već godinama izdaje prostorije Zadužbine i, kako saznajemo, to mu je jedina delatnost.
- U ovoj smo zgradi od 1946. godine, a prostorije smo kupili pre četiri decenije i to nas je tada koštalo oko 10 miliona dolara. Ne verujem da je i danas vrednost Zadužbine veća. Dva sprata ove zgrade su naša i mi imamo pravo da njima raspolažemo kako hoćemo - tvrde u „Jugoelektri".
Uloženo 800.000 evra
Ipak, u ugovoru koje je ovo preduzeće sklopilo sa opštinom Stari grad, koja je raspolagala zgradom Zadužbine, stoji da „Jugoelektra" ima samo pravo da koristi prostorije, to znači da, po Zakonu, nema prava da ih izdaje. To jedino može država, odnosno opština Stari grad.
- Ja zaista nemam ništa s tim. To je između nadležnog ministarstva i „Jugoelektre". Ja sam samo zakupac - kaže Miomir Hreljec, vlasnik Hotela i „Rezime grup" i tvrdi da je po dobijanju rešenja od nadležnih odmah i prekinuo sve radove.
On je dodao da je za otvaranje „Rezime Kraun" morao da podigne kredit od 800.000 evra i da je originalni nametaj „nabavio" iz Belog dvora.
- Hotel je u duhu realsocijalizma iz šezdestih godina. Stvarno lepo izgleda. Trenutno nam je gošća princeza od Lihtenštajna. U zgradu Zadužbine godinama niko ništa nije ulagao. Mi smo je sredili, a da nismo zid „pomerili" za centimetar - priča Hreljec i dodaje da Upravni odbor Zadužbine Nikole Spasića „hoće samo da se „dokopa" zgrade i da novac stavlja u svoj džep".
- To zapravo i nije hotel. Više liči na konačište. Voleo bih da sredim i podrumske prostorije, pa da to bude legat moje porodice - završava Hreljac.
Zakon o restituciji
Problem Zadužbine Nikole Spasića je jo jedna posledica nepostojanja vaešeg zakona o restituciji.
- Suočavamo se sa situacijom da se imovina zadužbina bezobzirno pretvara u imovinu moćnika. Neophodno je doneti zakon, kako bi se one vratile onome kome su i namenjene - kaže Vojin Đekić, advokat Zadužbine Nikole Spasića.
Testament
Nikola Spasić je testamentom iz 1912. godine celo svoje bogatstvo zavetao srpskom narodu za privredne, kulturne i zdravstvene ciljeve i naglasio da se nepokretna imovina ne može prodavati. Od njegove ostavštine „sagrađene" su tri bolnice, Dom za stare i Staro sajmite.
