Izvor: Blic, 07.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezbednost kućica niko ne kontroliše
Duž obale Save postoji oko 3.000 splav-kućica o čijoj bezbednosti niko ne vodi računa. Tako će i ostati dok ne počne da radi Javno vodoprivredno preduzeće „Beovode” koje je oformljeno pre godinu dana. Za tehnički pregled je zadužena Lučka kapetanija, ali u nedostatku striktnih pravila i normi gradnje, pažnja inspektora je usmerena na plovidbenost, stabilnost i čvrstinu veza.
Da je preksinoć na Savi bilo daška vetra, vatra bi se sa splavova koji su izgoreli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << brzo bi se proširila i na susedne.
- Splavovi na ovom potezu su od lamperije koja je suva kao barut. Kad se zapali, brzo gori i teško se gasi. Zamislite da je dunuo vetar. Svi splavovi u nizu bi izgoreli i vatra bi se verovatno proširila i na Adu - kaže vlasnik jednog od splavova.
Prema dokumetima objavljenim u Službenom glasniku grada Beograda 2005. i 2007. godine splavovi namenjeni privrednim delatnostima (kafići, restorani, klubovi) moraju da imaju valjan projekat, protivpožarni elaborat, atestirane vatrogasne aparate i ljudstvo obučeno da pravilno reaguje ako „bljune” vatra. Međutim, ovim aktima nisu obuhvaćene i splav-kućice tako da bezbednost na njima zavisi samo od vlasnika. Tako iz zida od lamperije, ispod krova jednog od splavova kod reni bunara 15, viri mali dimnjak. Prema rečima jednog od vlasnika, takvi su bili svi dok nisu dobili struju jer je „smederevac” bio uobičajeno grejno telo ovih kuća na vodi.
- Uzroci požara na splav-kućicama su isti kao i u stanovima ili kućama. Loše strujne instalacije, gasni sistem, neadekvatno grejanje... Zamislite kad bi inspektori ulazili u svaki stan - kažu u Lučkoj kapetaniji koja je zadužena za tehnički pregled splav-kućica.
Kako kažu, tehnički pregled splav-kućica je nametnut inpektorima Lučke kapetanije jer su oni zaduženi za bezbednost saobraćaja na vodi.
- Pravilnik za tehnički pregleda splav-kućica je neprimeljiv u praksi i njime nisu definisane norme za gradnju takvih objekata. Pravilnik kaže da splav morate da pregledate na suvom što znači da morate da ga iznesete na kopno. Kaže još i da morate da ga izmerite, odnosno da ga stavite na vagu. Ko to može da radi? Pravilnik je neprimenljiv i ne postoje standaradi. Rado ćemo da sarađujemo sa svakim ko se zauzme da vodi brigu o tome, ali Lučkoj kapetaniji to ne može da bude prioritet, posebno u Beogradu kroz koji Dunavom prođe više od 15.000 brodova godišnje - kažu u Lučkoj kapetaniji.
"Beovode” bez nadležnosti
Splav-kućice trebalo bi da kontoliše preduzeće „Beovode”. Iako je
ovo preduzeće oformljeno u martu prošle godine i ima 140 zaposlenih, još uvek zvanično nema nijednu nadležnost.
- Izgled splav-kućica će doći na red kad budemo imali nadležnosti, a nadamo se da će taj problem biti rešen u narednih mesec dana. U toku je pravno razgraničenje sa „Srbijavodama” i, kad se to završi, trebali bi da postanemo odgovroni za sve što se tiče reka i obala u gradu - kaže Miloš Milovanović, direktor JVP „Beovode”.
