Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradska obala kao Crnogorsko primorje
Gradski urbanisti počeli su ozbiljno da se bave beogradskim priobaljem i svim njegovim potencijalima i problemima tako da je juče predstavljena prva faza Studije beogradskog priobalja. To je prvi dokument koji tretira to područje kao jedinstvenu celinu iz različitih aspekata, sagledavanjem prirodnih, kulturnih, istorijskih i privrednih mogućnosti kao osnove za dalja urbanistička planiranja. Prema rečima Zorana Alimpića, v.d. gradonačelnika, više od 200 kilometara beogradske obale je dužine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koliko i celo Crnogorsko primorje i naše priobalje trebalo bi tako i posmatrati.
– Priobalje i reke Beograda su veliko blago koje smo u prošlosti više ili manje umeli da koristimo. Ova studija razrađuje ideju spuštanja Beograda na dve reke – rekao je Alimpić.
Prema rečima Đorđa Bobića, glavnog gradskog arhitekte, prva faza Studije bavi se definisanjem pojma priobalja, tehničkim i urbanističkim uslovima životne sredine i načinom korišćenja tog prostora, evidentiranjem stanja u priobalju, kritičnih tačaka, značajnih objekata i celina, a u narednom periodu biće urađeni urbanistički planovi koji će se baviti svakim delom te obale.
Aleksandra Tilinger, iz Urbanističkog zavoda u Beogradu, rekla je da su stručnjaci u toku posmatranja priobalja utvrdili da je najkvalitetniji gradski prostor na obalama najgore iskorišćen.
– U krugu oko Beogradske tvrđave dešavaju se najgore stvari na priobalju, od problema splavova, koji će biti rešeni primenom gradske odluke, preko šljunkara, stovarišta do brodova koji su nasukani na obalu. S druge strane, novobeogradski kej je sređen, ali nedovoljno iskorišćen – objasnila je Tilingerova i dodala da je neophodno i uključivanje stručne javnosti i stanovnika Beograda različitih starosnih i socijalnih struktura, radi obogaćivanja mogućih predloga i rešenja sagledanih iz različitih uglova.
Veljko Dimitrijević, pomoćnik direktora JP "Srbija vode", ukazao je da je potrebno novim propisima preneti ingerencije u oblasti vodoprivrede na grad, a Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, objasnio je da gradske vlasti posebnu pažnju posvećuju zaštiti životne sredine.
Božović je podsetio da je već zaštićeno Veliko ratno ostrvo, da se vodi briga o izvorištu u Makišu i na Adi Ciganliji, levoj obali Dunava, odnosno novom rekreacionom prostoru na ostrvu Čaplja, a stvaraju se mogućnosti za izgradnju nove luke na Dunavu.
– Krenuli smo u sređivanje stanja u Čukaričkom rukavcu gde će biti izgrađena marina, čistimo Topčidersku reku, gradi se novi nasip na Zemunskom keju kod restorana "Šaran", a s druge strane, urađeni su pripremni planski dokumenti za uređenje Ade Huje kao budućeg velikog sektora za angažovanje na obalama Beograda – rekao je Božović.
-----------------------------------------------------------
Konkurs za uređenje parka kod hotela "Jugoslavija"
Direkcija za građevinsko zemljište i Društvo arhitekata i urbanista Beograda raspisali su javni konkurs za uređenje 140 hektara gradskog parka između hotela "Jugoslavija" i obale ispod Brankovog mosta. Prema rečima Đorđa Bobića, konkurs je napravljen za sve Beograđane koji o tom parkovskom prostoru mogu nešto da kažu i predlože u pogledu sadržaja, a ne samo za arhitekte i urbaniste.
– Ideja organizatora konkursa jeste da se taj prostor što više približi Beograđanima svih uzrasta, odnosno da im pruži dovoljno motivacije da ga posećuju ne samo radi pešačenja i vožnje bicikla, već i zbog drugih sadržaja. Naravno, taj prostor će i dalje ostati zelena površina – rekao je Bobić.
[objavljeno: ]
