Izvor: Studnel.com, 26.Apr.2015, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd ni na vodi, ni na suši
Predstavljamo vam uzaludna nadanja! Nahrane vas samo da bi vas kasnije lakše ubila jer, narode moj, nadanje je ništa više no puki otrov za dušu. A suše dođu i odu, obećaju svet, a onda obećanja zastare − istekne im rok. Njihove duše su na sigurnom – prodali su ih đavolu. Njihova čast je nepostojeća – odavno se izgubila u magli interesa. I sad ti, narode moj, po ko zna koji put stežeš kaiš. Procenat po procenat − nema te više! Zrno po zrno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << nijedno na kraju tvoje nije! Da Mojsije dođe i otkrije nam put kroz vode Beograda, bile bi to stepenice za podrum pakla jer mi smo, narode moj, u paklu već do guše! Samo smo se navikli na sve to pa osetimo tek kad nas malo više stegnu nego inače.
Opet načinim istu grešku i uključim TV da brže sklopim oči uz staru šemu novih iluzija sa nekoliko mrlja crne hronike, upakovanu samo za snene oči. Aktuelni klovnovi, prerušeni klonovi, zaneseni izvedbom već dobro uvežbane tačke, diriguju neke odveć žustre pokrete u ritmu mnogo puta odigranog scenarija, preplavljeni podrazumevanim osećanjima za određenu situaciju, dele obećanja kao bombone iz kese koja nema dno. Dali im mikrofon da bajku za narod predstave glasno i nebesa da ih čuju, planine da se pomere i zemlja da zadrhti. I ne znam − koliko se to puta laži moraju izgovoriti da postanu istina? Jer oni neprekidno vrte jednu te istu priču, iznova i iznova, u nekoliko različitih varijanti istih namera. Koga oni to žele da ubede u istu? Narod... ili možda sebe? Koliko to reč treba da se izgovori glasno kako bi se pretvorila u delo? Jer oni viču, obliva ih znoj, lica im sva crvena... ili je to možda ipak od stida?
Foto: www.pinterest.com
Briga nije besplatna − plaća se živcima. Nama stomaci prazni, a džepovi puni obećanja. Koliko obećanja košta stvarnost? Ako mogu da kupim imaginarni stan pravim parama, da li mogu da utolim glad nadanjem, verom u bolje sutra?
Danas je loš dan, sutra biće bolje juče. A mi smo, narode, na mnogo kiša daleko od ove suše. I neka nam je Beograd na vodi, bićemo mi žedni još dugo.
beogradbeograd na vodikolumna
.jpg)
