Izvor: N1 televizija, 06.Jan.2017, 20:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Badnji dan i šume badnjaka po Beogradu
Badnje veče kod pravoslavnih vernika počinje paljenjem badnjaka, dok je dan trebalo da počne unošenjem grane hrasta u kuću.
Iako tradicija nalaže da se badnjak ranom zorom seče u šumi, većina građana Beograda badnjake, očekivano, kupuje. Zbog toga je jedan plato kod Kalenić pijace pretvoren u privremenu hrastovu šumu.
Meštani glavnog grada nisu u cik zore morali u šumu po badnjak. Jer, šuma badnjaka im je došla na noge. I to sa zapada, uglavnom iz valjevske >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Mionice, barem na Vračaru.
Koliko je hrastovine zbog ovog prodajnog mesta stradalo - ne zna se.
Osnovna "verzija" badnjaka vredi stotku, dok su prestoničani najveće grane mogli da vode na ognjište za hiljadarku. Ipak, cene su klizne, jer može da se cenka.
"Tražio je 700, dao ga je za 400. Srbija je ovo", kaže jedan od građana.
Badnjih aranžmana bilo je na pregršt - od korpica, preko vrećica do ježića. Ipak, uče nas kupci - od kreativnosti, važnije je da bude više listova, jer veruju da to znači i više para, više sreće, berićeta...
Ono što se ne proda, tokom Badnje večeri biće bačeno, jer mu "ističe rok". Iako običaji nalažu, hrast koji ode u kuće Beograđana neće nužno završiti u plamenu.
"Mi tek danas kitimo kuću sa ukrasima. Pošto kupujem veliki Badnjak i isto ga kitim, kao što ljudi kite jelku. Volim da bude i ova neka zelena grana da bi mirisalo sve na bor", kaže jedna Beograđanka.
Badnjak - fenomen potrošačkog društva 21. veka - inače simboliše hrast koji su pastiri doneli u pećinu i zapalili ga kako bi ugrejali mesto rođenja Isusa.
Detaljnije u prilogu Adama Santovca:
Izvor: N1
.jpg)
