Izvor: Politika, 03.Feb.2012, 00:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azili neophodni, ali nisu rešenje
Od 2009. godine otvorena su četiri azila i prihvatilišta koji trenutno sa karantinom u Ovči raspolažu ukupnim kapacitetom od oko 1.590 mesta. – Kompletnim otvaranjem azila u Zemunu biće dodata još 1.023 mesta
Prvi centar za sterilizaciju sa prihvatilištem za pse otvoren je u Rakovici krajem 2009. godine. Koliko je bio neophodan gradu govori podatak da je za nepunih mesec dana rada obavljeno više od 750 sterilizacija pasa. Mogao je da primi 210 životinja, ali taj kapacitet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni približno nije podmirivao potrebe prestonice u kojoj, procenjuje se, na ulicama živi između 6.000 i 10.000 pasa.
Zato je od te 2009. do danas grad otvorio još tri azila, a na tome se neće stati.
U junu prošle godine počeo je da radi azil u Kovilovu za 250 napuštenih pasa, u kome se trajno zadržavaju agresivne životinje, a potom i azil „Rakovica 2” za 800 četvoronožaca.
Na početku ove godine, 3. januara, otvoreno je jedno prihvatilište za pse, od ukupno pet u okviru farme PIK „Zemun” na Batajničkom drumu, za 250 pasa. Sledeći deo biće osposobljen u februaru, a kada čitav objekat, ukupne površine 2.500 kvadrata, bude u funkciji, moći će da zbrine 1.273 odrasla psa i 40 štenaca. Svaki njegov deo imaće po 17 velikih boksova. Ovo prihvatilište biće najveće u gradu i zadovoljiće najrigoroznije standarde propisane za privremeni smeštaj napuštenih pasa.
Osim ova četiri azila i prihvatilišta, prestonica ima i karantin u Ovči, gde se leče bolesni psi. U tom objektu postoji ambulanta i stacionar, a mesta ima za 80 pasa. Od 1968. godine, kada je izgrađen, pa do otvaranja azila u Rakovici, bio je jedino utočište za napuštene životinje. Renoviran je pre dve godine, a do tada nije zadovoljavao ni osnovne sanitarno-veterinarske uslove. Karantin ima dva odeljka za pse i jedan za mačke, a boksovi su sada dovoljno prostrani.
Otvaranjem rakovičkog centra, prvi put su odvojeni zdravi od bolesnih pasa koji se leče u Ovči. Sa ovim karantinom, prestonica raspolaže sa ukupno 1.590 mesta. Posle otvaranja svih delova azila u Zemunu, taj broj će biti uvećan za 1.023.
U izgradnji je i objekat na Paliluli koji će moći da primi 550 pasa.
Prihvatilišta i azili jesu nužni, ali nisu rešenje problema velikog broja pasa koji se decenijama množe na ulicama prestonice. Grad i ustanova „Veterina Beograd” neprestano govore o odgovornom vlasništvu i opominju da lutalice nastaju napuštanjem ljubimaca u 80 odsto slučajeva. Broj napuštenih pasa pokušavaju da smanje kampanjom „Najbolji prijatelj” – usvajanjem pasa i propagiranjem brige vlasnika o ljubimcima.
Postoji i sajt www.veterinabeograd.rs, čije su stranice pune fotografija kučića koji u azilima čekaju da budu usvojeni. Na sajtu postoje zanimljivi linkovi poput „Prijavite nestanak ljubimca” i „Oni čekaju na vas”.
– Proširenjem kapaciteta i izgradnjom azila stvoreni su uslovi za intenzivnije uklanjanje životinja sa ulica. Najhumanije rešenje je zbrinjavanje životinja u porodicama. Sugrađani koji žele da udome životinje mogu da posete i postojećecentre – kažu u „Veterini Beograd”.
----------------------------------------------
Parkovi za pse
Jedna od mera za podsticanje odgovornog vlasništva je i stvaranje uslova da se ljubimcima omogući slobodno kretanje, bez povoca i zaštitne korpe. Osim ograđenog prostora za slobodno puštanje pasa u Tašmajdanskom parku, igrališta za životinje dobili su Karađorđev park i parkovi – „Bele vode”, „Milutin Milanković”, „Lepi izgled” i Čuburski park.
Ograđene prostore za slobodne šetnje i igru pasa trebalo bi da dobiju park Mali Kalemegdan i zelena površina u Ulici Tadeuša Košćuška.
LJ. Perović
objavljeno: 03.02.2012.
.jpg)
