Izvor: Politika, 18.Avg.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambrozija cveta intenzivno
U Beogradu je izmereno oko 60 polenovih zrna ove korovske biljke po kubnom metru vazduha, a granična vrednost do koje ona ne izaziva smetnje je 15
Ambrozija, korov i alergen koji muči mnoge Beograđane, ovih dana cveta intenzivnije. Prema merenjima Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu je ovih dana izmereno oko 60 polenovih zrna ove korovske biljke po kubnom metru vazduha, a granična vrednost do koje ona ne izaziva smetnje je 15 zrna. Imajući u vidu prognoze meteorologa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji narednih dana predviđaju lepo vreme očekuje se povećanje koncentracije ovog alergena.
– Cvetanje ambrozije najjače je u letnjem periodu. U merenjima koja su rađena u prethodnih deset godina, pokazalo se kao pravilo da se koncentracija ambrozije poveća od 25. avgusta do 4. septembra, ukoliko nema kiše. U tom periodu beleže se najveće dnevne vrednosti. Prošle godine je 25. avgusta u Beogradu zabeleženo 500 polenovih zrna po kubnom metru vazduha – kaže Mirjana Mitrović-Josipović, koordinator za praćenje alergena u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Merenja se obavljaju pomoću „klopki za hvatanje polena”. Granična vrednost svih alergena, kojih s ambrozijom ima 24, je 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, dok je za ambroziju ta vrednost spuštena na 15.
Do sada je ambrozija suzbijana na 90 lokacija u gradu (najviše u Zemunu, Novom Beogradu, Paliluli, Čukarici i Rakovici) i to na blizu 40 hektara, a planirano je da se „obradi” 60 hektara.
– Ambrozija se masovno javlja pre svega na obradivom poljoprivrednom zemljištu na periferiji grada gde se seje kukuruz i suncokret, dok se na njivama gde se sejala pšenica javlja posle žetve. Ima je na mestima gde se odlažu šut, smeće, na obalama reka, pored puteva, nasipa…U gradskom jezgru zastupljenost ambrozije zavisi od stepena uređenosti zemljišta i pravaca odakle je dospela na teritoriju Beograda. Najmanje je ima u centru (Savski venac, Vračar i Stari grad), a prema periferiji je sve rasprostranjenija (Zemun, Novi Beograd, Palilula) – objašnjavaju u sekretarijatu.
Suzbijanje ambrozije u prestonici počelo je pre nešto više od mesec dana, i trajaće, ukoliko vreme dozvoli, do početka oktobra. Za njeno uništavanje izdvojeno je oko 9,6 miliona dinara.
– Ambrozija se uklanja košenjem, čupanjem cele biljke sa korenom i primenom odgovarajućih herbicida. Seme ove biljke može da miruje i do 40 godina, pa postoji mogućnost da se korov ponovo pojavi na istim mestima na kojima je uništavan – kažu u sekretarijatu.
Zakonom je propisano da su za uklanjanje ambrozije bez obzira na kom zemljištu se nalazi odgovorni njegovi vlasnici i korisnici.
----------------------------------------------
Za ambroziju Mađari dobijali cveće
Muku sambrozijom decenijama su vodili i naši susedi Mađari. Zbog toga je kod njih pokrenuta intenzivna kampanja za borbu protiv ovog alergena. Donosiocima primerka ambrozije iščupanog sa korenom poklanjane su dekorativne biljke, a plakati s preporukama kako se ponašati kada ona cveta lepljeni su na autobuskim stajalištima, aerodromima… Stanovnici ove zemlje su svake nedelje obaveštavani kolike su koncentracije ove biljke i kakve ih posledice, u skladu s vremenom, očekuju. Alergični su savetovani da u prepodnevnim časovima ne izlaze iz kuća, da veš ne suše na otvorenom, da češće peru kosu, koriste klimatizovane prostorije i automobile.
----------------------------------------------
Zbog korova curi nos i otežano se diše
Seme samo jedne biljke ambrozije može vetrom da dospe i stotinu kilometara daleko. Jedno njeno zrno ima 50 alergenih svojstava koja izaziva razne tegobe. One mogu biti lakše ali i naporne poput curenja nosa, peckanja u očima i svraba u ušima, ali i mnogo nezgodnije kao što su otežano disanje, bol u grudima i gušenje.
U najvećoj opasnosti su osobe sa disajnim problemima poput astmatičara. Onaj ko primeti da ima probleme zbog ambrozije i drugih alergena treba da se obrati lekaru u domu zdravlja. Ukoliko se to ponavlja, osoba bi morala da se posavetuje sa alergologom.
B. Vasiljević
objavljeno: 19.08.2011.
