Izvor: Politika, 11.Jul.2009, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aligator Muja najstariji stanovnik „Vrta dobre nade”
Beogradski ZOO vrt obeležava 73 godine postojanja. – Nilski konj Buca živeo u vili sa bazenom. – Papagaji umetnici
„Vrt dobre nade” slavi rođendan – 12. jula pre 73 godine osnovao ga je tadašnji prvi čovek prestonice Vlada Ilić, čija će bista povodom jubileja biti otkrivena sutra u ZOO vrtu. Svedok tog perioda i jedna od nekoliko životinja koje su preživele bombardovanje Beograda 1944. godine je aligator Muja. On je po mnogim stručnjacima najstariji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aligator na svetu.
– Njegova postojbina je Misisipi, Severna Amerika i predeo oko Floride. Muja je imao svog para i zajedno su uspeli da prežive rat. Pošto je reptilima potrebno grejati vodu, šezdesetih godina jedan radnik je pustio vrelu vodu, ali je zaboravio da pusti i hladnu. Drugi aligator je tako nažalost skuvan, pa je Muja ostao sam i patio je– objašnjava Vuk Bojović, direktor Zoološkog vrta. Ovaj starosedelac nedavno je dobio nov životni prstor i komforni bazen kroz koji prolaze cevi i na taj način greju vodu.
Još jedna od životinja koja je uspela da sačuva „živu glavu” za vreme Drugog svetskog rata bio je nilsko konj Buca. Nažalost, on više nije među živima.
– Buca je u Zoološki vrt došao kao rođendanski poklon. Aleksandar Krstić, prvi direktor i projektant ovog vrta, je svog sina Mirka darivao nilskim konjem. Nije on samo preživeo bombardovanje, preživeo je i sve nacionalizacije. U vreme kada je svima oduziman višak prostora, Buca je živeo na Dorćolu u vili sa bazenom. Tako da je on prvi tajkun – kroz šalu objašnjava Bojović i podseća se kako je Buca dugo bio senzacija za Beograđane.
Dugo je živeo sam, a onda su mu pronašli „devojku” Julku iz Austrije. Ubrzo su dobili jedinog potomka Nidžu.
– Pošto su mu roditelji bili stari, Nidžo je brzo ostao sam i dugo je tugovao. Ja sam mu pronašao debelu Bertu iz Češke. Ona je bila prgava i preka, ali se Nidža brzo zaljubio. Do tada smo bili veliki prijatelji, ali je njegova ljubav prema meni jenjavala, jer od žene nije smeo ni da mrdne. U bazenu je vladao matrijarhat – seća se Bojović.
Nidža i Berta imali su dosta potomaka, pa je jedan od njih čak i vraćen u Afriku. Nidža je umro dva meseca pre rođenja svog sina, koji je izuzetno privržen majci i danas živi sa njom i zove se Edip.
U vrtu je živeo i papagaj žako koji je svirao „Pesmu toreadora” iz opere „Karmen”, kao i drugi papagaj koji se opredelio za jedan drugačiji žanr, te je svirao „Užičko kolo”, ali tako da je falširao na jednom mestu. Vuk Bojović je posebno ponosan na bele lavove koje je jedno vreme u celoj Evropi imao samo naš Zoološki vrt. Taiođe, podsetio nas je da su sve zebre koje se nalaze u vrtu potomci Poli, zebre koju je „Politika” svojevremeno poklonila vrtu.
V. Dugalić
[objavljeno: 11/07/2009]
