Izvor: BKTV News, 29.Mar.2018, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MERE PROTIV BELE KUGE: Kako da nas bude više (IZ NAŠEG UGLA)
Nove mere Vlade Srbije protiv negativnog prirodnog priraštaja, koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljaju ultimativni odgovor države na više nego zabrinjavajuću činjenicu da Srbija svake godine izgubi 30 do 40 hiljada stanovnika (samo u prošloj godini broj stanovnika Srbije smanjen je za oko 38.000), praktično jedan grad.
Zaista je teško govoriti o snažnoj državi, koja ima sve manje i manje stanovnika. Ni drugi vas ne mogu poštovati, ako vide >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << da ste nacija u opadanju. Ova veoma negativna demografska tendencija u Srbiji, koja je prisutna čitav niz godina unazad, ima i svoje veoma negativne ekonomske posledice.
Naime, Srbija bi vrlo brzo mogla da dodje u situaciju da bude prinudjena da uvozi radnu snagu, jer neće imati dovoljno svojih gradjana koji bi radili sve poslove (sada smo suočeni sa činjenicom da nam nedostaje na primer kvalifikovane radne snage u gradjevinarstvu), a sa druge strane ne bi bilo dovoljno zaposlenih koji bi uplaćivali doprinose u penzioni fond, da bi se postojeći penzioni sistem održao.
I zato Srbija može i mora sebi da priušti tih potrebnih 12 miliona evra godišnje (koliko sada otprilike budžet koštaju predložene mere) ili čak mnogo više, kako bi se ova negativna tendencija prirodnog smanjivanja broja stanovnika u dogledno vreme zaustavila i dugoročno preokrenula. Jer broj stanovnika je preduslov opstanka jedne nacije, ali i njenog ekonomskog rasta. I zato su najavljene mere toliko značajne.
Sa druge strane, ne treba zanemariti ni činjenicu da Srbija godišnje gubi na hiljade uglavnom mladih i obrazovanih ljudi, koji odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim poslom i boljim uslovima života. Tako da se sada već oseća deficit pojedinih zanimanja, posebno onih stručnih i bitnih za ekonomski napredak države. Nije tajna da veliki broj obrazovanih stručnjaka - inženjera, lekara i drugog medicinskog osoblja, ali i kvalitetnih zanatlija odlazi u inostranstvo da radi i tamo uglavnom ostaje (slična je situacija i u zemljama u okruženju, a posebno je alarmantna na primer u Hrvatskoj).
I to je tendencija koja takodje traži ultimativni odgovor države. U tom smislu pozitivan je pomak koji se primećuje u poslednjih nekoliko godina da sve veći broj stranih investitora dolazi u Srbiju i otvara nove fabrike. To je značajno jer na taj način se otvara veliki broj novih radnih mesta, a posebno što se te nove fabrike otvaraju i u nerazvijenim opštinama Srbije, koje na taj način koliko-toliko vraćaju ekonomsku perspektivu tim delovima naše zemlje (poput juga Srbije).
Pozitivno je i što se te nove investicije realizuju u industriji i proizvodnji, što donosi nove tehnologije i omogućava da se nekada intenzivne industrijske grane revitalizuju, poput tekstilne industrije, industrije auto delova, preradjivačke industrije, prehrambene industrije itd...
Na ovaj način se uspešno nadoknadjuju svi oni proizvodni kapaciteti koji su propali i nestali tokom prethodnih decenija i vremena sankcija, raspada bivše države i neuspešne privatizacije. Mnogi gradovi u Srbiji ostali su bez velikih preduzeća, koji su bili osnova ekonomskog opstanka tih lokalnih sredina. I pored realno dobrih rezultata proteklih godina, proces reindustrijalizacije srpske ekonomije je sigurno dugoročan proces, na kome treba istrajati i u narednim godinama i decenijama. Jer zaista je veliki broj fabrika nestao u teškim vremenima iza nas, i treba ih nadomestiti i vratiti realnu ekonomsku perspektivu, a sve to traži vreme.
I tako je za državu, uporedo sa borbom za veći prirodni priraštaj, važna i borba da se što više mladih i obrazovanih ljudi zadrži u Srbiji, da ovde rade i zarade, zasnivaju porodicu i grade bolju budućnost našeg naroda i naše države. Jer ne može se samo tako dopustiti da veliki broj naše dece, uglavnom one najobrazovanije i najbolje, odlazi daleko od svoje zemlje (jer razvijene zemlje upravo i traže najbolje), i postaje deo sve brojnije srpske dijaspore. A Srbija postaje sve siromašnija sa radnom snagom koja treba da bude oslonac budućeg razvoja.
Pogledaj vesti o: Bela kuga
