Izvor: Blic, 29.Nov.2009, 11:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trupe SAD 2001. imale na nišanu Osamu Bin Ladena

Barak Obama, predsednik SAD, rešio je da „završi posao" koji je njegov prethodnik Džordž Buš započeo intervencijom u Avganistanu tako što će u tu zemlju poslati dodatne trupe. Međutim, sudeći prema izveštaju Spoljnopolitičkog odbora Senata, otpor talibana je možda mogao da bude odavno ugušen, da su islamski fundamentalisti ostali bez idejnog vođe Osame bin Ladena, lidera Al Kaide koje je američkim trupama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umakao ispred nosa 2001. i pobegao u planinsku oblast Pakistana.

„Likvidacija vođe Al Kaide sa ratišta pre osam godina ne bi eliminisala ekstremističku pretnju svetu, ali su odluke koje su otvorile vrata za njegovo bekstvo u Pakistan omogućile Bin Ladenu da postane snažna simbolična ličnost, koja i dan-danas privlači kontinuiran dotok novca i nadahnjuje fanatike širom sveta", navodi se u izveštaju koji je lično tražio Džon Keri, predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Senata.

On je još tokom svog neuspešnog angažovanja u trci za Belu kuću 2004. optuživao Bušovu administraciju da nije učinila gotovo ništa da spreči Bin Ladenov beg iz skrovišta u avganistanskim planinama Tora Bora. U izveštaju senatsklog odbora tvrdi se da se posledice odluke da se američki vojnici ne pošalju da blokiraju povlačenje vođe Al Kaide ka Pakistanu 2001. osećaju i danas. Taj propust je, prema mišljenju odbora, poslužio kao kamen temeljac za sadašnju avganistansku pobunu i raspirivanje međunarodne borbe koja danas ugrožava Pakistan.

Izveštaj je objavljen upravo u trenutku kada se Obamina administracija priprema da saopšti da će povećati svoj vojni kontingent u Avganistanu. U obračunu na Tora Bori, planinskom vencu sa brojnim pećinama na istoku Avganistana, učestvovalo je oko 100 pripadnika američkih snaga za specijalne operacije i CIA, zajedno sa saveznicima iz sastava avganistanske vojske, a nasuprot njih je bilo oko 1.000 boraca Al Kaide, sa Bin Ladenom na čelu.

Prema pisanju „Njujork tajmsa", izveštaj nedvosmisleno zaključuje da su se sredinom decembra 2001. Bin Laden i njegov zamenik Ajman al Zavahiri nalazili u kompleksu pećina, odakle je Bin Laden u prošlosti rukovodio borbama protiv sovjetskih snaga. Veće američko vojno angažovanje bi možda dovelo do pogibije ne samo Bin Ladena i njegovog zamenika već i mule Muhameda Omara, vođe avganistanskih talibana.

Mula Omar, koji je 2001. takođe pobegao u Pakistan, rukovodi sada pobunom talibana. Kao i nekoliko prethodnih izveštaja, i ovaj optužuje generala Tomija Frenksa, tadašnjeg najvišeg američkog komandanta, i Donalda Ramsfelda, bivšeg ministra odbrane, da nisu uputili jače snage u to područje. General Frenks, osporavao je tvrdnje da se Bin Laden uopšte nalazio na Tora Bori krajem 2001. godine.

U izveštaju se opisuje kako su Amerikanci na Tora Bori uhvatili Bin Ladenovu radio-poruku upućenu njegovim borcima. Bivši komandant elitnih jedinica „Delta", poznat pod nadimkom Dalton Fjuri, rekao je istražiteljima da su ljudi iz CIA „doveli tipa po imenu Džalal, koji je bio najveći stručnjak za Bin Ladenov glas".

„On je proučavao Bin Ladenov glas sedam godina i poznavao ga je bolje nego bilo ko drugi na Zapadu. Njemu je bilo sasvim jasno da se Bin Laden tada nalazio u tim planinama", tvrdi Fjuri.

Bler znao da krši međunarodno pravo

Toni Bler, bivši premijer Velike Britanije, biće saslušan u okviru istrage o okolnostima pod kojima su britanske trupe ušle u rat u Iraku. Prema navodima „Mejl on sandej", Bler je u julu 2002. ignorisao izveštaj lorda Goldsmita, javnog tužioca koji ga je punih osam meseci pre početka invazije na Irak upozorio da bi zbacivanje sa vlasti Sadama Huseina predstavljalo grubo kršenje međunarodnog prava.
Pogledaj vesti o: Osama Bin Laden

Nastavak na Blic...

Vesti-online.com: Buš je mogao da uhvati bin Ladena

Press: SAD umalo uhvatile Bin Ladena