Izvor: Vostok.rs, 10.Nov.2013, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet godina vladavine Obame: community-disorganizer
10.11.2013. -
Pre 5 godina, u jesen 2008. godine, jučerašnji kandidat od Demokratske stranke na izborima predsednika SAD, Barak Husejn Obama ušao je u radni kabinet još uvek važećeg predsednika Džordža Buša-mlađeg ne kao kandidat, već kao budući domaćin. Bivši community-organizer iz države Ilinojs postaje najmoćnija ličnost na planeti Zemlja. Prvi američki tamnoputi predsednik je pobedio sa 4 odsto prednosti. Za Ameriku je to mnogo, mada suparnik Obame nije spadao u najjače.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
Svoj prvi predsednički rok Obama je počeo sa velikim kreditom poverenja, i to od obe stranke. U uslovima krize 2008. godine, Obama je za 24 dana dobio od kongresa odobrenje za 800 milijardi dolara antikriznih isplata. Kongresmeni su shvatili da odbijanje mladog predsednika koštaće ih još skuplje. Novi šef države je izgledao kao ovaploćenje željenih promena. Obama je optužio za sve nesreće SAD Buša, kojem su se svi tada rugali.
Međutim, uskoro je kongres počeo da se aktivno suprotstavlja Obami. Popularnost 44. predsednika je pala. Zašto? Uskoro se saznalo da problemi Amerike nisu povezani samo sa zloglasnom ličnošću Buša. Oni kao da su ugrađeni u sistem, koji traži ili male pobedonosne ratove za vojno-industrijski kompleks, ili novac za pacijente orijentisanog samo na profit sistema zdravstvene zaštite. Usled toga jedna od najboljih namera Obame – reforma medicinskog osiguranja je vodila tome da je deo srednje klase izgubio staro osiguranje, a nije dobio novo. Prema mišlenju šefa fonda «Zdravlje za sve» iz države Kolorado Done Smit, greška predsednika se sastoji u tome, što je on odlučio da poboljša sistem, ne menjajući njegovu usmerenost na monetizaciju bolesti.
Mora da se prizna – nedavno se Obama lično izvinio pred nekoliko miliona Amerikanaca koji, su izgubili osiguranje zbog nametnute reforme. Pred žrtvama diplomatskih grešaka u inostranstvu Obama se izvinjava mnogo ređe. Međutim, pre 5 godina je Obama pružio islamskom svetu i Rusiji velike nade. On je obećao Moskvi «risitovanje» odnosa, zaštitnicima ljudskih prava zatvaranje tamnice u Gvantanamu. On je završio povlačenje snaga iz Iraka i obratio se muslimanima sa čuvenim govorom u Kairu. Obama je obećao da će obustaviti takozvani «buševski» rat protiv terora, koji su smatrali za glavni razlog američkih invazija u druge zemlje. Inače, uskoro su konflikti u Libiji i Siriji pokazali da bez ratova američki vojno-industrijski kompleks ne može da postoji. Bez ratova ne mogu da postoje ni američki mediji, koji moraju da stalno nekog demonizuju – libijske, sirijske, iranske, ruske rukovodioce. Najopasnije je što je demonizacija praćena idealizacijom njihovih protivnika. Takva su pravila Holivuda: ako ima «lošeg momka», mora da se protiv njega bori «dobar momak». Nažalost, u Libiji i Siriji u dobre momke su bili svrstani ekstremisti-islamisti. Obama je ispao talac primitivnog holivudskog pogleda na svet, primoran da reaguje na zahteve prevarenog dela američke javnosti. To su zahtevi da se pod hitno naoružaju ekstremist. Ako to ne pomogne, moraju početi bombardovanja Libije, zatim Sirije. Inače, u slučaju Sirije mišlenje pacifista je ipak prevaglo: tokom poslednjih 15 godina Amerika je ratovala bez presedana mnogo, te je umorna od ratova. Pored toga, kako ističe kongresmen Ted Kruz, navika naoružavanja islamista u Avganistanu, zatim u Siriji postaje opasna i za same SAD.
- Od 9 krupnih ustaničkih grupacija u Siriji 7 kontrolišu islamisti, povezani s Al-Kaidom. Međutim, postoji jednostavan princip: nemojte dati oružje ljudima, koji vas mrze.
Usled toga je Bliski Istok postao još jedno groblje prestiža Baraka Obame. Građanski ratovi u Libiji i Siriji, svirepa ubistva sa dronova – bespilotnih aviona u Jemenu, ružne priče o arapskim zarobljenicima u Gvantanamu, odakle često izlaze najsuroviji teroristi sa iskustvom mučenja od strane Amerikanaca, koje oni mrze – sve to nikako ne odgovara obećanjima iz govora u Kairu. Dodajte tome namenska ubistva sa dronova u Pakistanu i Avganistanu, koja nisu naškodila Al-Kaidi, obustavu risitovanja sa Moskvom, a danas i skandal u vezi sa prisluškivanjem lidera zemalja EU - spoljno- politička slika upravljanja Baraka Obame je sve tužnija. Nije problem u nekim greškama ambasadora i savetnika, mada je tužno, što niko od arhitekata bar iračke politike SAD nije snosio odgovornost. Problem je u crno-beloj ideologiji, koja tretira pogrome «arapskog proleća» kao neizbežni uvod u demokratiju, ukrajinske nacionaliste kao svetionike evropske misli, koji spasavaju Ukrajinu od Rusije, a grubog populistu Navaljnog kao poželjnu alternativu Putinu. Koren spoljnopolitičkih neuspeha Obame je njegova nesposobnost da se otarasi dogmi te ideologije.
Pobedivši naslednike Buša, Obama nije uspeo da ih pobedi u američkom isteblišmentu. U još manjoj meri je Obama uspeo da pobedi bušizam u samom sebi – s njegovom podelom sveta na «dobre momke» i «loše momke», koje je najbolje ubijati sa bezbednog rastojanja. Kao rezultat toga pri kraju svog drugog roka Obama ima jedinstvenu unutarameričku opoziciju. Protiv njega su se ujedinili i razočarani levičari, i desničari, koji su željni osvete, koji sanjaju da kazne tog pristalicu jednospolnih brakova sa tobože islamskim imenom Barak Husejn. Takvu čudnu koaliciju je stvorio na kraju krajeva community-disorganizer iz Ilinojsa.
Dmitrij Babič,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Barak Obama
