Izvor: Politika, 23.Okt.2015, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamin veto na vojni budžet SAD
Bez potpisa šefa Bele Kuće Pentagon će moći da se delimično finansira, ali ne i da upućuje oružje i drugu pomoć Ukrajini, Iraku, Avganistanu…
Predsednik SAD Barak Obama stavio je veto na vojni budžet jer su republikanski kongresmeni predvideli skoro milijardu dolara za naoružavanje sirijskih militanata i ukrajinske vojske, ali ni dolara za zatvaranje ozloglašenog američkog zatvora na Kubi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Šef Bele kuće je odbio da potpiše zakon koji je donela republikanska većina u Kongresu onemogućavajući prebacivanje zatvorenika iz Gvantanama u SAD. „Ometaju nas da zatvorimo Gvantanamo. On je prevaziđen i skup, vreme je da nestane”, rekao je Obama o vojnom budžetu za sledeću godinu. Bez potpisa šefa države Pentagon će i dalje moći da se delimično finansira po automatizmu, ali ne i da upućuje oružje i drugu pomoć Siriji, Ukrajini, Iraku i Avganistanu. Pod led padaju svi programi koji se odobravaju na godišnjem nivou poput obučavanja militanata koji se bore protiv Islamske države i lidera vlade u Damasku Bašara el Asada. Dvotrećinska većina može da poništi predsednikov veto, ali, kako javlja „Internešenel biznis tajms”, konzervativci je neće imati, odnosno neće uspeti da privuku dovoljan broj glasova Obaminih demokrata.
Republikanci, koji su većinom za agresivnu spoljnu politiku i održavanje Gvantanama, napisali su zakon koji je smanjio sredstva za unutrašnje potrebe armije, pa i gašenje kaznionice na Kubi, prioritet predsednikove politike. Istovremeno su vojnim akcijama u inostranstvu namenili 38 milijardi dolara u okviru takozvanog ratnog budžeta koji ne potpada pod njihove mere štednje. Potez izvršne grane vlasti nazvali su politikanstvom na uštrb bezbednosti trupa.
„Vreme je da naše trupe stavimo na prvo mesto, da prestanemo da se igramo političkih igara”, izjavio je predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner, koji uskoro napušta ovu funkciju.
Konzervativni senator Džon Mekejn je u autorskom tekstu u „Volstrit džornalu” napisao da je Obama „stavio veto na sopstvenu vojsku”.
Bela kuća, međutim, tvrdi da su Mekejnovi i Bejnerovi partijski saborci napisali budžet koji takozvanim ratnim budžetom zaobilazi restrikcije i štednju koja važi za Pentagon uopšteno. Obama želi da ih natera da odobre veći budžet, uključujući sumu za program koji bi stavio tačku na mučionicu u koju su dovođeni osumnjičeni za terorizam. Računa sa tim da će, kako piše „Vašington post”, jastrebovi američke spoljne politike naterati fiskalne konzervativce da popuste i Obami odobre veći budžet jer će to značiti i novac za obučavanje iračke, avganistanske i ukrajinske armije.
Sa predsednikom iz jedne i zakonodavnom većinom iz druge stranke, ovakva sporenja su česta. Obami je ovo peti put da ulaže veto. Pre dve godine nije hteo da potpiše budžet koji su konzervativci napisali predviđajući ukidanje njegove reforme zdravstvenog sistema. Zbog toga je nakratko čak i ugašena savezna vlada. Republikanci su se na kraju povukli i odustali od ukidanja „Obamakera”. Početkom ove godine pretili su da neće odobriti sredstva službama za odbranu nacionalne bezbednosti ako Obama ne deportuje ilegalne imigrante. Ipak, popustili su kada su shvatili da bi svako dalje insistiranje ukinulo fondove za borbu protiv terorizma.
Kao i zdravstveno osiguranje za milione siromašnih Amerikanaca, tako je i gašenje Gvantanama jedno od glavnih obećanja koje je Obama dao pre nego što je 2008. prvi put izabran. Prema podacima Američke unije za građanske slobode, devetorica zatočenika su preminula dok je njih 657 pušteno. Ostalo ih je 114. Oko 50 ljudi je čak oslobođeno krivice, ali ne mogu da napuste ćelije jer Pentagon smatra da bi se u svojim zemljama, koje su uglavnom sve pretvorene u ratne ili makar nestabilne zone, radikalizovali i postali (stvarna) pretnja. Bela kuća nastoji da one koji su osuđeni prebaci u kazamate na tlu SAD kao i da one koji godinama čekaju na suđenje ili presudu konačno izvede pred američke sudove.
Ipak, Obama ne nailazi na razumevanje ne samo u Kongresu, koji je zabranio prebacivanje hapšenika sa Kube u SAD, već ni kod svog ministra odbrane Eša Kartera koji, baš kao i njegovi prethodnici, ne izvršava naređenje Bele kuće da osmisli plan za zatvaranje Gvantanama.
