Izvor: Politika, 25.Jun.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama šokirao građane pominjući reč „crnčuga”
Predsednik poručio javnosti da se izbegavanjem verbalnih uvreda nije završila borba protiv rasizma, problema koji postaje centralna tema kampanje Hilari Klinton
Američki predsednik Barak Obama, poznat po suzdržanosti čak i u najemotivnijim trenucima, dozvolio je sebi da u jednom intervjuu izgovori reč koju javno ne pominje nijedan pristojan Amerikanac. Da bi pokazao da je odnos prema crnoj manjini i dalje veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problem u društvu i da bi verovatno prenuo tamošnju javnost iz iluzije da je rasizam odavno sahranjen, izustio je reč „crnčuga”.
Komentarišući prošlonedeljno ubistvo devetoro Afroamerikanaca u crkvi u Južnoj Karolini i učestala policijska ubistva nenaoružanih crnaca u poslednjoj godini, predsednik je kazao: „Nismo se izlečili od toga (rasizma). I nije samo reč o tome da ste dovoljni nepristojni da u javnosti kažete crnčuga. To nije merilo toga da li rasizam još postoji. Nije ni reč o otvorenoj diskriminaciji. Države ne mogu preko noći da izbrišu ono što se dogodilo pre 200 ili 300 godina.”
Moguće je da je Obamu opustio komičar Mark Maron, koji goste, pa i šefa Bele kuće, intervjuiše u garaži svoje kuće u Los Anđelesu, podseća magazin „Atlantik”. Čini se da Obama voli da razgovara sa komičarima i satiričarima, koji su među mladima popularniji nego mejnstrim mediji i koji mu, kao stendap komičar Zak Galifijanakis, postavljaju pitanja poput: „Kako je to biti poslednji crni predsednik?”
Obama je ipak konstatovao da su se rasni odnosi poboljšali: „Nemojte govoriti da se ništa u Americi nije promenilo u pogledu rase osim ako niste preživeli pedesete, šezdesete i sedamdesete kao crni muškarac.”
Pokolj u Čarlstonu je, prema istraživanju policije i FBI, inspirisan rasnom mržnjom i belim supremacionizmom Dilana Rufa. Napadač je u svom manifestu napisao da je morao nešto da uradi kada je video afroamerički bunt posle nekažnjenog ubistva crnog dečaka Trejvona Martina na Floridi. Ruf je na svom sajtu objavio fotografije na kojima pozira pored zastave konfederacije južnjačkih robovlasničkih država koje su izgubile Američki građanski rat. Masakr je podsetio javnost da se zastava konfederacije vijori sa ustanova u Južnoj Karolini. Vlasti te države naznačile su da bi posle pokolja u crkvi zastava mogla da se ukloni, što podržava i Obama. Misisipi i Tenesi razmatraju da li da sa svojih državnih zastava uklone ratni simbol konfederacije.
Posle svega, rasizam je postao centralna tema kampanje Hilari Klinton. Kada je 2008. probala da se vrati u Belu kuću, računala je pre svega na glasove belih pripadnika srednje i radničke klase, pa nije isticala nevolje Afroamerikanaca. Sada je drugačije. Najavljeno je da će se danas obratiti simpatizerima u okolini Fergusona, gradića u Misuriju u kojem je beli policajac prošlog avgusta usmrtio nenaoružanog crnog tinejdžera Majkla Brauna. Taj nekažnjeni zločin je pokrenuo talas nemira i podsetio da je likvidiranje na ulici samo vrh ledenog brega, ispod kojeg leže nezaposlenost, beda, diskriminacija i stereotip o crncima kao o kriminalcima. Klintonova odlazi u Ferguson nakon što je već izašla pred birače u Baltimoru, poprištu još jednog rasnog sukoba zbog ubistva crnca u pritvoru. Ona je pozvala na reformu krivičnog sistema u kojem većinu zatvorenika čine Afroamerikanci. Konačno, proteklog vikenda je pokazala da je upoznata sa ekonomskim nevoljama ove zajednice: afroamerička porodica ima triput manje šanse od bele porodice da dobije kredit i 500 puta veće šanse da izgubi dete koje boluje od astme. Prema poslednjem istraživanju „Njujork tajmsa” i Si-Bi-Es njuza, popularnost Hilari Klinton među Afroamerikancima sve je veća, pa tako čak 57 odsto pripadnika ove manjine u njoj vidi dobrog kandidata za predsednika, dok to isto misli samo 30 odsto pripadnika bele većine.
Jelena Stevanović
