Izvor: Blic, Beta, 17.Nov.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kinezi cenzurisali Obamin govor o cenzuri
Američki predsednik Barak Obama kritikovao je cenzuru interneta i slobodnog govora u Kini, ali je odlazak njegovih reči u kineski etar bio blokiran.
Obama je u kineskom gradu Šangaju rekao da je veliki protivnik cenzure.
"Prihvatam da različite zemlje imaju različite tradicije. Mogu vam reći da je činjenica da građani SAD imaju slobodan internet, odnosno neograničeni pristup odraz naše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << snage i mislim da to i dalje treba ohrabrivati", istakao je Obama i dodao da veruje da ga otvorena diskusija, uključujući i kritike na njegov račun, čine "boljim liderom", jer ga primoravaju da sluša mišljenja koja ne želi da čuje.
Jedan kineski bloger rekao je da je transkript Obaminih reči postavljen na portal "Netease", ali su ga cenzori skinuli posle samo 27 minuta. Celokupni transkript na kineskom jeziku kasnije je na svoj sajt postavila zvanična kineska novinska agencija Sinhua, ali, kako navodi agencija AP, "potrebna su četiri klika da bi se locirao relevantni deo". Samo je lokalna šangajska televizija direktno prenosila Obamine reči, koje su kasnije postavljene na dva popularna internet portala i na veb sajt Bele kuće, u integralnoj verziji.
Na sajtu kineskog dnevnika "Pipls dejli" Obamin govor je prenet u sažetoj varijanti, sa naglaskom da je američki predsednik govorio o "ogromnoj moći interneta u širenju informacija", bez njegovih komentara o cenzuri.
U Kini više od 250 miliona ljudi koristi internet, a to je i zemlja sa jednom od najjačih kontrola interneta na svetu, poznatom pod imenom "Veliki kineski vatreni zid" (firewall), zbog koga je često na meti međunarodnih kritika.
FT: Obama ne sme da padne na kolena
Vreme kada su američki predsednici odlazili u Kinu da drže lekcije o svemu - od ljudskih prava do vrednosti kineske valute, koja se veštački drži na niskom nivou, otišlo je u prošlost, piše danas londonski Fajnenšel tajms, komentarišući prvu zvaničnu posetu Kini američkog predsednika Baraka Obame. Globalna kriza je pokazala koliko je Amerika zavisna od onih koji joj pozajmljuju novac, a glavni zajmodavac je Kina koja kupuje obveznice američke vlade. Kao što su mnogi primetili, Obama je u Kinu otišao kao neko ko je do guše u dugovima i ide u banku da traži još jedan kredit.
S druge strane, list upozorava da se u poslednje vreme preteruje kada se govori o tome koliko je Amerika oslabila, a Kina ojačala. To što Kina kupuje američke obveznice samo pokazuje koliko je njen ekonomski razvoj zavistan od potrošnje u Americi; kineski bruto nacionalni dohodak je i dalje tri puta manji od američkog, prenosi BBC. Obama je u pravu kada pokazuje više poštovanja za Kinu, ali ne sme da padne na kolena, zaključuje Fajnenšel tajms.
Hu pozvao Obamu da kontroliše kineske secesioniste u SAD
Kineski predsednik Hu Đintao pozvao je danas SAD da ne dozvoli secesionistima da koriste američku teritoriju za pokušaje odvajanja Tibeta i Sinđijanga od Kine.
Kako prenosi "Čajna dejli", Hu je rekao da se nada da SAD razumeju i podržavaju stav kineske vlade o pitanju Tajvana i da "neće dozvoliti bilo kakvim snagama koje se zalažu za nezavisnost Tibeta i takozvanog Istočnog Turkmenistana da deluju na američkom tlu na rasparčavanju Kine", rekao je Hu.
Ujgurski separatisti, većinsko stanovništvo turkmenskog porekla u severozapadnoj kineskoj provinciji Sinđijang, nazivaju tu provinciju Istočni Turkmenistan i teže da je odvoje od Kine.
Obama je rekao da SAD priznaju i poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Kine, po pitanju Tajvana i po drugim pitanjima, i dodao da Vašington ne želi da poremeti suštinske interese Kine, prenosi "Čajna dejli".
Obama je takođe ponovio da je Tibet deo Kine i pozvao na što skoriji dijalog između kineske vlade i tibetanskog duhovnog vođe dalaj lame.
