Izvor: Blic, 06.Mar.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudijama preti smena zbog Bracanovića
Ministarka pravde Snežana Malović podnela je juče inicijativu Nadzornom odboru Vrhovnog suda da pokrene postupak smene troje svojih sudija iz veća koje je donelo odluku da Milorad Bracanović, bivši zamenik šefa BIA, bude prekjuče pušten na prevremenu uslovnu slobodu iz zatvora.
Inicijativa je podneta za predsednika veća sudiju Dragišu Đorđevića i sudije članove Miodraga Vićentijevića i Sonju Manojlović, koji su doneli odluku da Bracanović izađe 5. marta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz požarevačke „Zabele”, umesto 16. maja kada mu
Škero uočila protivrečnosti
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero izvršila je danas uvid u spise predmeta o puštanju na uslovnu slobodu Milorada Bracanovića i utvrdila da postoje određene protivrečnosti. Više o tome možete pročitati ovde.
je isticala dvogodišnja zatvorska kazna. Ministarka Malović na ovaj korak se odlučila zbog sumnji da su sudije u slučaju Bracanovića postupali nesavesno i nestručno. Naime, tročlano veće se u odluci pozvalo na preporuku nadležnih u „Zabeli” da se Bracanović pusti na uslovnu slobodu, a u Ministarstvu pravde tvrde da postoji izveštaj iz zatvora o Bracanoviću, ali ne i preporuka da se pusti.
Predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero izjavila je da će se pridružiti zahtevu ministarke Malović za smenu sudija ako su navodi o njihovim propustima tačni. Ona je na jučerašnjoj konferenciji o radu Vrhovnog suda u prošloj godini upravo od novinara saznala da je pokrenuta inicijativa za odgovornost troje sudija.
- I za odluku da se Bracanović pusti saznala sam iz medija. Predsednik veća me nije obavestio, iako je po zakonu dužan da to uradi. Ono što sada znam je da je predmet primljen 3. marta, a ekspedovan 4. marta - rekla je sudija Vida Petrović-Škero.
Da podsetimo, ministarka Malović prekjuče je smenila Dragoljuba Brajovića, upravnika KPZ „Zabela”, i načelnika Službe za prevaspitavanje Radojicu Šutovića.
- S obzirom na to da je to hijerarhijska ustanova i da postoji obaveza obaveštavanja nadležnih u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija, u ovom slučaju to nije učinjeno i zbog toga smo smatrali da postoje propusti u radu nadležnih u Zabeli - obrazložila je ministarka Malović svoju odluku.
U izveštaju Brajovića i Šutovića o Bracanovićevom ponašanju u Zabeli navodi se „da je kazna kod ovog osuđenog pozitivno delovala, da je proces resocijalizacije okončan, svrha kažnjavanja postignuta i da se recidiv ne očekuje”. Navodi se i da Bracanović „poštuje kućni red, da ima radne navike i da radne obaveze ispunjava odgovorno”. Konstatuje se da održava redovne kontakte sa porodicom, koja ga podržava.
U Ministarstvu pravde smatraju da je veće koje je donelo odluku o puštanju Bracanovića moralo da ima u vidu mišljenje veća posebnog odeljenja Okružnog suda od 11. februara da Bracanović ne treba da bude pušten na uslovnu slobodu, kao istovetan stav Slobodana Radovanovića, glavnog državnog tužioca, izrečen 3. marta.
Bracanović je u septembru prošle godine već tražio uslovno puštanje na slobodu, ali je tada njegov zahtev odbio Vrhovni sud.
Profesor Zoran Ivošević, nekadašnji sudija Vrhovnog suda, kaže za „Blic” da ministarka ima zakonsko pravo da pokrene ovakvu inicijativu.
- Mene je kao građanina iznenadila vest da je Bracanović izašao iz zatvora, ali ne znam detalje i ne mogu da kažem više o tome - kaže profesor Ivošević.
Bracanović je u zatvoru od septembra 2007. jer je pravosnažno osuđen na dve godine zatvora za neprijavljivanje priprema ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i predsednika SPO Vuka Draškovića u Budvi 2000. On se branio da mu je prvookrivljeni Milorad Ulemek Legija zapretio smrću ako nekome kaže za naređenje Slobodana Miloševića da se Stambolić ubije, pa je on o tome ćutao dva meseca pre ubistva. U Specijalnom sudu Bracanović je bio osuđen 2005. na četiri godine, ali mu je Vrhovni sud zbog promene zakona kojom je ublažena kazna za krivično delo za koje je okrivljen odredio kaznu od dve godine zatvora.
Bracanović je bio zamenik komandanta JSO i načelnik bezbednosti te jedinice do 2001. Početkom 2001. napreduje i postaje šef odeljenja DB zaduženog za prisluškivanje i tajno praćenje. Posle pobune JSO, novembra 2001, biva imenovan za zamenik šefa BIA i na tom mestu ostaje do februara 2003.
Đorđević predsednik veća i za Uroša Mišića
Veća Vrhovnog suda poništila su dve osuđujuće presude Urošu Mišiću zbog pokušaja ubistva žandara Nebojše Trajkovića i presudu za ubistvo trogodišnje Katarine Janković. Sudija Dragiša Đorđević, osim što je bio predsednik veća u slučaju Bracanovića, bio je predsednik veća koje je poništilo osuđujuću presudu Mišiću. U Vrhovnom sud smatraju da su ova dva slučaja razlikuju od Bracanovića.
- U ova dva prethodna predmeta prvostepeni sud doneo je presude uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a naročito u vezi sa određivanjem da li je u pitanju direktni ili eventualni umišljaj - rekao je juče sudija krivičar Dragomir Milojević, zamenik predsednice VSS. Direktni umišljaj znači da su okrivljeni u slučaju napada na žandara Trajkovića i devojčicu znali da mogu da izazovu smrtni ishod, dok eventualni umišljaj znači da su bili svesni da napadom čine krivično delo, ali ne i da mogu da izazovu smrtni ishod.
Procedura za razrešenje
Ministarka pravde podnela je inicijativu Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije za smenu troje sudija. Nadzorni odbor, koji čini pet sudija VSS, ukoliko prihvati inicijativu ministarke, podnosi predlog Visokom personalnom veću VSS, koji čini devet sudija tog suda. Visoko personalno veće može da prihvati većinom glasova odluku o razrešenju i onda sudije razrešava Skupština Srbije. Veće može da odbije predlog ili izrekne blaže kazne: zabranu obavljanja sudijske funkcije od mesec dana do godinu dana ili izricanje opomene sudiji. U dosadašnjoj praksi najčešće su izricane opomene, a dosta ređe razrešenja, dok sa privremenom zabranom rada niko od sudija nije kažnjen. Kada je reč o sudijama Vrhovnog suda, nekadašnji ministar pravde Dušan Petrović pokrenuo je postupak za razrešenje troje sudija zbog slučaja Ilarion, kada je predmet za seksualno zlostavljanje maloletnika zastareo. Visoko personalno veće je odbilo taj zahtev i neke sudije su prošle sa opomenama. Ukoliko sudije dobiju tri opomene može da se pokrene postupak za razrešenje. Kada Visoko personalno veće donese odluku, sudija ima pravo da traži preispitivanje te odluke, pa Veće može još jednom da odlučuje.
