Izvor: S media, 24.Avg.2010, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dosijei tajne službe i dalje čuvaju tajne
Nacrt Zakona o otvaranju dosijea tajne službe predat je pre nekoliko godina ali nikada nije ušao u skupštinsku proceduru. Srpski pokret obnove i tim pravnika dali su svoju verziju zakona koja predviđa i reformu tajne službe, sada transformisanu u BIA. Otvaranjem svih dosijea saznalo bi se mnogo o nerasvetljenim ubistvima, ratnim zločinima i političkim progonima u kojima je i služba imala umešane prste.
U mnogim zemljama u tranziciji, pre svih u onim komunističkim, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kao i u zemljama sovjetskog lagera dosijei su otvoreni, u Srbiji nikako da dođe taj dugo čekani politički trenutak za njihovo obelodanjivanje. Tek s vremena na vreme pojavljivale su se sporadične inicijative da bi to trebalo da se uradi ali sve se uvek završavalo praznom retorikom i pukim obećanjima. Najveći domet u tom poduhvatu ostvarila je vlast posle 5. oktobra donošenjem Uredbe kojom je svakome omogućeno da vidi svoj dosije, ukoliko ga ima, ali i to je kratko trajalo.
„Taj Nacrt koji je pripremio SPO trebalo je da preraste u zakon ali do danas nije, a ljudi koji su zahvaljujući Uredbi gledali svoje dosijee rekli su mi da im nije dato ništa narošito. Pisac Dragoslav Mihajlović rekao mi je da je dobio dokumentaciju samo iz perioda Informbiroa i da ništa svežije o sebi nije mogao da pročita. Oni koji su videli svoje dosijee razočarani su jer to što im je u DB-u dato potpuno je redukovano“, kaže za S media portal advokat Dragoljub Todorović.
Todordović kaže da je „mnogo materijala koji je DB imao uništeno, nešto od toga i u Nišu a i Radomir Marković je uništavao neku arhivu službe ali za to nikada nije osuđen. Ni za uništavanje dosije u Nišu niko nije procesuiran, bivši načelnik službe u tom gradu Ljuba Ristić davao je izjavu da je uništeno nešto nevažno, samo neki papiri. Pravdao se ali nije negirao činjenicu da je bilo uništavanja dokumentacije“.
Posle tolikog protoka vremena i uništavanja i, posle propale inicijative za lustraciju postoji mnogo ograničavajućih faktora zbog koji ni sadašnja vlast ne želi da dosijee učini dostupnim. Todorović smatra da su neke stranke koje bi to želele preslabe i male da bi u tome uspele, SPO i LDP na primer, a da Srpska napredna stranka za to nije zainteresovana:
„Otvaranje dosije moglo bi da doprinese i tumačenju dnevnika Ratka Mladića i audio zapisa koje je načinio. Bilo bi i zbog istorije značajno proveriti sve to što se on tajno sa nekima dogovarao. Može lako da se proveri autentičnost i tačnost njegovih telefonskih razgovora koje je snimao. I Dobrica Ćosić je pisao o tome da je on mirio Mladića i Radovana Karadžića a upoređivanjem bi moglo da se ustanovi tačnost onoga što je Mladić beležio. To bi moglo da bude značajno i za suđenja u Hagu.“
Otvaranje dosije svakako ne bi bilo lagodno za svakoga, ali to je cena saznavanja istine koju društva u tranziciji plaćaju. Ne isključuju se ni sukobi među kolegama, prijateljima i rođacima ukoliko bi neko iz svog dosijea saznao da su njegovi bližnji bili saradnici tajne službe.
„Bez obzira i na takve mogućnosti, mislim da svako treba da zna ko je kome i šta radio iza leđa, ako mu je radio o glavi. Tako bi se okončale i one čaršijske priče da ovde svako radi za policiju i tajne službe. Otvaranjem dosijea precizno bismo saznali ko je zaista za koga radio. Tu su uradili u Češkoj pa im ništa ne fali. Tamo se čak pričalo da je pisac Milan Kundera nešto šurovao sa tajnom službom a u Poljskoj su za to optuživali Leha Valensu. Čak je i ujedinjenjem dve Nemačke rasformirana zloglasna tajna služba DR Nemačke „Štazi“ i njeni dosije otvoreni. U svakom slučaju, to bi bilo dobro uraditi i videti tu nevidljivu stranu saradnika“, izričit je Todorović
Mnoge istočne zemlje koje su taj proces prošle, nisu imali ratove ali jesu pogrome i represiju komunističkog režima. Srbija je i po tome specifičnija, u njoj su isprepletani i ratovi i kriminal i različite vlasti i režimi. Samo je politička volja za otvaranje dosije unisona. Ne postoji.
Dejan St. Jeremić
