Izvor: Politika, Beta, 16.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojin Lazarević: Pristajem na razmenu zemljišta

Država je spremna da hektar zemljišta plati 272.000 evra, dok vlasnici zemlje tvrde da je tržišna vrednost 500.000 evra. – Pravnici upućeni u ovu problematiku kažu da pogađanja nema. – Neće biti smetnji za razvoj grada, uverava Lazarević

Interes države ili tajkuna? Šta će prevagnuti? Da li će država uspeti da privoli vlasnike zemljišta da zbog opšteg interesa daju njive koje se nalaze na obilaznici autoputa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko Beograda, između Batajnice i Dobanovaca, u zamenu za poljoprivredno zemljište na nekom drugom mestu?

Država nema pare da plati eksproprijaciju, a 115 miliona evra kredita za izgradnju desetak kilometara obilaznice čeka više od godinu dana. Jedina šansa je da se država dogovori sa tajkunima koji su pre nekoliko godina pokupovali njive po bagatelnim cenama, sa namerom da ih kasnije preprodaju i višestruko zarade ili da na njima grade fabrike i magacine.

Prema saznanju „Politike” potrebno je eksproprisati 147 hektara zemljišta. Ministarstvo za infrastrukturu procenilo je da je za to potrebno 40 miliona evra, ali pošto zakon dozvoljava isplatu i u naturi (zamenu parcela) vlada je odlučila da ide na tu varijantu, kako bi se uštedeo novac iz budžeta. Prema ovoj računici država je spremna da hektar zemljišta plati 272.000 evra, dok trgovci zemljištem tvrde da je njegova tržišna vrednost 500.000 evra.

Zamenu zemljišta bi trebalo da sprovede Ministarstvo poljoprivrede. Ova državna institucija još nije dobila elaborat o tome koliko zemljišta treba da se ekspropriše i koje su to parcele.

– Obeštećenje ćemo obaviti po tržišnoj vrednosti, koju će utvrđivati Poreska uprava, tako će što prema tri poslednja kupoprodajna ugovora na toj ili sličnoj lokaciji obračunati prosečnu cenu. U toj vrednosti ministarstvo za vlasnike izuzete imovine mora da pronađe zemljište u istoj katastarskoj opštini ili na nekom drugom mestu, s tim što klasa poljoprivrednog zemljišta mora da odgovara klasi eksproprisanog zemljišta – rečeno je „Politici” u Ministarstvu poljoprivrede.

Pitanje je, međutim, kako će biti sprovedena ta zamena, jer se zna da u Dobanovcima, Batajnici i Surčinu gotovo da nema slobodne zemlje. Pod znakom pitanja je i da li će vlasnici njiva pristati da idu u neku drugu katastarsku opštinu, jer većina nije kupovala zemlju u Dobanovcima i Surčinu da bi se bavila poljoprivredom, već sa namerom da je kasnije preproda za izgradnju magacina i proizvodnih hala.

Šta će se dogoditi ukoliko neko od vlasnika ne pristane na trampu?

Pravnici upućeni u ovu problematiku kažu da pogađanja nema. Ukoliko se država odluči da obeštećenje obavi u naturi, vlasnici moraju da prihvate drugo poljoprivredno zemljište čija će se vrednost poklapati sa tržišnom vrednošću izuzetog zemljišta, a mogućnost isplate u ovakvoj situaciji ne postoji. Oni mogu da se žale na rešenje ministarstvu koje ga je donelo, potom Ministarstvu finansija i, najzad, da pokrenu upravni spor pred sudom.

To državi ne ide u prilog, jer je cilj da se eksproprijacija završi u najkraćem mogućem roku – za mesec ili dva – kako bi se iskoristio odobreni novac.

Najviše zemlje biće izuzeto firmi „Merijan” zajedničkoj kompaniji „Rudnap grupe” Vojina Lazarevića i grčke „Lambde” (vlasnice fabrike „Beko”). Oni imaju 400 hektara uz obilaznicu i na njenoj trasi. Vojin Lazarević kaže za „Politiku” da oni nisu kupovali tu zemlju da bi je preprodavali i zarađivali od države, već da bi tu razvijali biznis.

– Neozbiljno je uložiti 70 miliona evra za kupovinu zemljišta i očekivati zaradu od države na ime eksproprijacije koja iznosi milion ili dva evra. Spremni smo da gradu odmah ustupimo tu zemlju u zamenu za drugu i uopšte ne pravimo nikakvo pitanje. Za nas je važno da se ta obilaznica izgradi što pre, da dobijemo prilazne puteve našim parcelama, da grad što pre usvoji planove detaljne regulacije i ubrza proceduru izdavanja dozvola. Jer, mi smo zemlju kupili da bismo na njoj gradili proizvodne hale i stanove – kaže Lazarević i naglašava da neće biti smetnji za razvoj grada.

On negira da je nudio zemlju na poklon, kako bi ostvario kontakte u vladi za neke druge poslove.

Takođe i preduzeće PIK „Zemun” ima zemlju na trasi obilaznice. Ovo preduzeće se prostire na 35 hektara. Prema mišljenju jednih, ono je u vlasništvu Ljubiše Buhe, dok drugi tvrde da je gazda PIK „Zemuna” firma „Eki investment”, zajednička firma Aleksandra Vlahovića i Danka Đunića.

Inače, Buha je među prvima namirisao dobru zaradu, pa je pre sedam-osam godina kupio 130 hektara između Dobanovaca i Surčina, plaćajući ar 100 evra. Ta njegova zemlja, međutim, nije na trasi obilaznice.

Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa”, koga je pre nekoliko dana ministar za infrastrukturu naveo kao jednog od vlasnika kome zemljišta treba da bude izuzeto, nema zemlju ni u Dobanovcima, ni u Batajnici, ni u Surčinu. Tako nam je rečeno u njegovoj kompaniji.

Naš sagovornik, upućen u trgovinske transakcije sa zemljište, kaže da su svi koji imaju novac kupovali njive ne zato što je njima neko rekao da će tuda prolaziti obilaznica, već zato što je u generalni plan ucrtana obilaznica i jasno naznačeno da će oko nje, kao i oko zagrebačkog i novosadskog autoputa nići nova privredna zona. Računica je jasna: ko je rizikovao da umrtvi kapital – kupio je poljoprivredno zemljište za male pare i za nekoliko godina dobio mogućnost da ga preproda po višestrukoj ceni.

Marijana Avakumović

[objavljeno: 17/04/2009]

Nastavak na Politika...