Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Maj.2017, 12:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijska šansa za gradnju autoputa do Crne Gore

Srbija će, posle Barske pruge, koja je prošlog veka bila graditeljsko remek delo, uskoro praviti i autoput do Crne Gore, na delu od Preljine do Boljara na granici, u dužini od 147 kilometara.

Ako se to sada ne izgradi, neće ni u narednih 30 ili 40 godina, uveren je Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP, kome je poverena izrada projekta.

Dve deonice tog autoputa, Preljina - Požega i Požega - Boljare, radiće kineske firme, a sporazum >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o tome bi, prema najavama, trebalo da bude potpisan u okviru predstojeće posete premijera Aleksandra Vučića Pekingu.

U Srbiji je prošle godine pušten u saobraćaj autoput Ljig - Preljina u dužini od 40 km, a u novembru će biti u saobraćaju ceo potez od Obrenovca do Preljine u dužini od 102 km.

U Saobraćajnom institutu CIP su završili generalni projekat za jednu od dve deonice koje će biti potpisane sa Kinom, deo Požega - Boljare od 107 km i kažu da je reč o vrlo teškom terenu za autoput koji će ići preko Pešterske visoravni.

Ta deonica će imati čak 51 tunel i 97 mostova.

Pošto će se za svaki tunel graditi po dve tunelske cevi, ukupno će tuneli biti dugi oko 50 km, a mostovi oko 20 km.

Generalni direktor CIP-a Milutin Ignjatović je rekao Tanjugu da još nije gotova projektna dokumentacija za deonicu Preljina - Požega od skoro 31 km, što je takođe veoma teška trasa. On kaže da su uradili generalni projekat za najtežu deonicu, od Požege do Boljara, da je CIP utvrdio trasu za pun profil autoputa, sa šest traka, i da sledi izrada idejnog projekta.

Ignjatović je rekao da u Srbiji pojedinci tvrde da na toj deonici neće biti dovoljno vozila i da za sada ne mora da se gradi autoput i istakao da to nije tačno.

Srbija sada, kaže, zahvaljujući premijeru Aleksandru Vučiću ima jedinstvenu priliku da zajedno sa Kinezima napravi taj autoput, koji će biti od velikog značaja za našu zemlju.

"Ako se to sada ne izgradi, neće ni u narednih 30 ili 40 godina. Sada je pravi momenat da se završi autoput od Beograda do granice sa Crnom Gorom", naglasio je Ignjatović.

Kako kaže, trasa tog dela autoputa je izuzetno zahtevna zbog brdsko-planinskog predela, tako da će autoput velikim delom ići iz tunela pravo na most i obrnuto.

Ignjatović očekuje da će Vučić i ministarka građevine Zorana Mihajlović potpisati sporazum sa Kinezima i da će se nastaviti izrada projektne dokumentacije.

U Crnoj Gori autoput prema Srbiji gradi kineska korporacija CRBC, koja je napravila Pupinov most na Dunavu u Beogradu, a Ignjatović je uveren da će ista kompanija i u Srbiji graditi autoput do Crne Gore.

Postojale su dve varijante za gradnju autoputa od Požege do Boljara, jedna je bila zamišljena da ide prema Zlatiboru i da se ponovo spušta preko Sjenice na Boljare, ali nije prihvaćena zbog zaštite prirode.

"Ta deonica je duža za oko 40 km i skuplja za 400 miliona evra. Trasa pod Požege do Boljara je, prema našoj gruboj proceni, vredna oko 1,6 milijardi evra", naveo je Ignjatović.

Prihvaćena trasa autoputa ide od Požege do Arilja, Ivanjice, Duge Poljane i Boljara, dodao je on.

Projektant Saobraćajnog instituta CIP na deonici Požega - Boljare, koji je napravio generalni projekat, Dragoslav Dragićević je rekao Tanjugu da je trasa autoputa predviđena za dve brzine, od 100 i 120 km na sat.

Od Požege do Arilja i na delu između Arilja i Ivanjice je predviđena brizina 120 km na sat, pošto je tu pretežno ravno, dok je od Ivanjice do Pešterske visoravni uglavnom planinski predeo, pa je predviđena brzina od 100 km na sat .

"Kada se dođe do Duge Poljane, to je raskrsnica na putu Sjenica - Novi Pazar, jedna trećina puta do Sjenice i dve trećine do Novog Pazara. Nakon toga se prelazi na Peštersku visoravan, to jest na veću nadmorsku visinu", rekao je Dragićević.

On je kazao da nije prihvaćena trasa prema Zlatiboru, zbog zaštićene prirodne zone, kao i je moralo da se zaobiđe vodosnabdevanje Rzav, dolina reke Mileševke i manastira Mileševa, kao i Zlatarsko jezero.

Projektant je dodao da je jedan od kriterijuma za krajuću varijantu trase bio i kraće vreme putovanja, ali i da bi se razvio taj deo Srbije.

Deonica Preljina - Požega je podeljena na tri manje deonice.

Od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave u dužini do 8,27 kilometara.

Od Prijevora do Lučana bi trebalo asfaltirati 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektovana je i izgradnja tunela "Laz" od 1.750 metara.

Treća poddeonica od Lučana do Požege protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...