Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Nov.2011, 09:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Merkel i Sarkozi: Grčkoj ni cent dok ne odluči ostaje li u evrozoni

KAN, ATINA, PRAG -

Lideri Nemačke i Francuske Angela Merkel i Nikola Sarkozi poručili su u Kanu da Grčka neće dobiti ni cent evropske pomoći dok se ne izjasni o tome da li želi da ostane u evrozoni.

Merkelova i Sarkozi su, posle sastanka sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom i drugim evropskim liderima, saopštili i da je očuvanje evrozone važnije od spasavanja Grčke, preneo je Rojters.

Premijer Papandreu je najavio da će plebiscitarno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izjašnjavanje građana o daljoj sudbini Grčke u evrozoni biti održano najverovatnije 4. decembra.

"Nije trenutak da vam dam tačnu formulaciju (referendumskog pitanja), ali suština je da to nije samo pitanje o programu (pomoći), to je pitanje da li želimo da ostanemo u evrozoni", kazao je Papandreu.

Evropske lidere je naljutila Papandreuova najava da će raspisati referendum o paketu pomoći Grčkoj, vrednom 130 milijardi evra, koji je dogovoren na samitu 27. oktobra.

"Naši grčki prijatelji moraju da odluče da li žele da nastave putovanje sa nama", kazao je Sarkozi na konferenciji za novinare posle sastanka u Kanu.

Sarkozi je rekao da bi, ukoliko referendum u Grčkoj bude održan, građani morali na njemu da se izjašanjavaju o tome da li Grčka ostaje u evrozoni ili ne. On je rekao i da će referendum u Grčkoj o tom pitanju biti održan 4. ili 5. decembra i da sledeća tranša pomoći ne može biti isplaćena pre referenduma.

Nemačka kancelarka Merkel je kazala da Nemačka želi da stabilizuje evrozonu sa Grčkom kao njenim članom, ali i istakla da je stabilizovanje evrozone znatno važnije od spasavanja Grčke.

Prvi zajam za spasavanje Grčka je dobila u maju 2010. godine, kako bi izbegla bankrot.

Venizelos: Evro u Grčkoj ne sme da zavisi od referenduma

Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos izjavio je danas da pitanje ostanka Grčke u zoni evra ne sme da zavisi od referenduma.

"Prisustvo Grčke u zoni evra jeste istorijska pobeda zemlje koja ne sme biti ugrožena. To dostignuće grčkog naroda ne sme da zavisi od referenduma", naveo je Venizelos u saopštenju.

Sadržina saopštenja grčkog ministra finansija ukazuje, kako je preneo Rojters, na to da se Venizelos ne slaže sa stavovima grčkog premijera Jorgosa Papandreua i lidera Francuske i Nemačke, koji su poručili da Grčka neće dobiti ni pare dok se ne izjasni o tome da li želi da ostane u evrozoni.

Venizelos je ponovo pozvao opoziciju da podrži vladu i pomogne Grčkoj da ostane u zoni evra.

"Ako želimo da zaštitimo zemlju, moramo da, uz poštovanje nacionalnog jedinstva, političke odgovornosti i konsensusa, sprovedemo bez odlaganja odluku (Atine i Brisela) od 26. oktobra", rekao je on.

Na Samitu o spasu evra, šefovi država i vlada zemalja evro zone doneli su prošlog četvrtka u Briselu odluku o restrukturiranju dugova, kao i o daljoj pomoći Grčkoj.

Prema tom sporazumu, kreditorske banke treba da otpišu Grčkoj 50 odsto duga, odnosno oko 100 milijardi evra. Kako bi zaštitila banke od posledica smanjenja grčkog duga, EU je, takođe, dogovorila izdvajanje oko 100 milijardi evra za njihovu dokapitalizaciju.

Atina, međutim, mora da sprovede čitav niz strogih mera štednje kako bi dobila pomoć.

Klaus: Nisu samo Grci krivi, neko im je davao kredite

Sužavati debatu o aktuelnoj evropskoj krizi na Grčku je greška, upozorio je češki predsednik i poznati kritičar Evropske unije Vaclav Klaus.

Za današnju krizu, a takođe u užem smislu za krizu zone evra je, prema njemu, odgovorna sama Evropa svojim vođenjem ekonomije u prethodnom periodu i time što je odlučila da živi iznad mogućnosti.

Krizu Evrope, Klaus je označio kao fundamentalnu.

"Stalno ukazujem da nije istina samo to da se Grčka prekomerno i neodgovorno zadužila. Druga strana medalje je to da je Grčkoj neko prekomerno i sasvim neodgovorno davao pozajmice", rekao je češki predsednik. Takođe je upozorio da Grčka nije ušla sama u zonu evra, neko je morao da je primi u sistem zajedničke evropske valute.

Prema Klausu, to uvek treba imati na umu.

"Zbog toga ja za današnju evropsku krizu i u užem smislu krizu zone evra, ne krivim Grčku", rekao je Klaus. Grčka je, prema njemu, najupadljiviji primer šireg problema.

"Ako bismo suzili debatu o problemu današnje Evrope i fundamentalne principe evropske krize na Grčku, tada uopšte ne bismo dotakli suštinu stvari", zaključio je češki predsednik.

Da Grci nicu jedini krivci za krizu, Klaus je govorio i ranije.

"Ne krivim Grke. Svaka zemlja bi mogla sama da izabere da li će živeti na pola gasa, četvrt gasa ili na punom gasu svojih mogućnosti. Sama bi mogla da kaže: mi ćemo više sedeti u hladu čempresa i piti uzo ili ćemo više raditi. Ako Grčka odluči da će se više posvetiti uzu ili čempresima, to je prosto u redu. Ali onda ne može da uđe u valutnu uniju s Nemačkom", rekao je Klaus u jednom razgovoru za novine početkom septembra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Capital.ba: Grčkoj ni cent dok ne odluči ostaje li u evrozoni

Vostok.rs: Referendum u Grčkoj se može održati 4. decembra

Kurir: EVRO ĆE PREŽIVETI I BEZ GRČKE