Izvor: B92, 15.Sep.2017, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Eeeee Makarena": Da li je Makron samo "one hit wonder"
Beograd -- Francuski predsednik Emanuel Makron će uz Angelu Merkel biti na čelu nove EU, kaže za B92.net urednik spoljnopolitičke rubrike “Nedeljnika“ Željko Pantelić.
Međutim, on takođe upozorava da bi Makron, ukoliko više bude pazio na svoju popularnost, a ne na reforme koje treba da sprovede, mogao da završi kao Nikola Sarkozi.
Na izborima 7. maja Makron je sa svojih 39 godina postao najmlađi predsednik u istoriji Francuske. Makron je tada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Francuzima predstavio nešto što nikada nisu videli u politici. “Vajb“ u njegovom izbornom štabu više je podsećao na Silicijumsku dolinu nego na centar Pariza, izjavljivao je da želi da stvori novu vrstu političara, a BBC je o njegovim nastupima na mitinzima pisao kao o “rok star politici“.
Takođe, dosta pažnje medija privuklo je to što je Makronova supruga starija od njega 24 godine i što mu je u srednjoj školi bila profesorka.
Nešto kasnije njegov pokret “En Marche!“ prerastao je u partiju i iskoristio nezadovoljstvo građana socijalistima i republikancima, kao i strah od desnice Marin le Pen, pa su sa savezničkom MoDem strankom na parlamentarnim izborima osvojili 350 od 577 poslaničkih mesta.
“Zahvaljujući samoubistvu republikanaca i pretnji Le Penove na vlasti, stigla im je podrška od dela biračkog tela koje nije i neće biti njihov prirodni saveznik“, kaže Pantelić.
Istraživanja javnog mnjenja pokazivala su da je popularnost Makrona u to vreme bila i na 62%, dok ga je ugledni britanski list “Ekonomist“ na naslovnoj stranici prikazao kako hoda po vodi.
Međutim, na obeležavanju 100 dana Makronove vlade njegova popularnost bila je tek na 36% i na tom mestu je ostala do danas.
Da li je onda Makron poput Makarene, Come on Eileen, Tubthumping ili Who let the dogs out – samo “one hit wonder?“
“Jednim delom je pad popularnosti 'fiziološki', a drugim delom predstavlja stabilizaciju političkih prilika i odnosa u Francuskoj. Bauk Marin Le Pen je stavljen ad akta, barem na neko vreme, i stvara se novi odnos snaga na političkoj pozornici i u medijima“, navodi Pantelić za B92.net.
Prema njegovim rečima, Makron više ne uživa medijsku 'zaštitu' koju je imao tokom poslednjih nedelja kampanje i napravio je nekoliko očekivanih grešaka u želji da zadivi svoje zemljake.
“S druge strane, poput mnogih političara, pomislio je da podrška demokratskim i liberalnim principima pojedinih medija, koje su bile kompatibilne sa njegovom kampanjom, znače automatski podršku bilo kom njegovom političkom potezu. Kao što mu novinari nisu bili prijatelji tokom kampanje tako nisu danas ni njegovi neprijatelji kada je na vlasti. Što pre to shvati, biće bolje za njega i za Francusku“, ističe dopisnik “Nedeljnika“ iz Rima.
Osim toga, Pantelić ističe da je Makronu tokom izborne kampanje dosta toga gledano kroz prste, naročito kada je na površinu isplivao skandal sa Fijonovom suprugom i kada je postalo očigledno da je on jedini kandidat koji može da sa ubedljivom većinom pobedi Le Penovu.
“Makronova partija postoji tek nekoliko meseci i dobar deo poslanika i drugih funkcionera nema političko iskustvo, reč je u pojedinim slučajevima o diletantima. Ne zna se da li je gore kada ćute i deluju kao glasačka mašina ili kada progovore i pokažu koliko su nepripremljeni, naivni i bez političkog dara. Nijedan lider, pa ni Makron, ne može da sprovede reforme bez sposobnih i vrednih saradnika, pogotovo u jednom društvu kao što je Francusko, punom stečenih privilegija i povlastica različitih slojeva društva“, navodi Pantelić.
Makron je tokom izborne kampanje pričao o reformama Francuske i promenama koje će uslediti nakon što on postane predsednik.
"Francuzi su izrazili želju za promenom. Očigledno je da okrećemo novu stranicu političke istorije Francuske", rekao je Makron za AFP i dobio aplauze sa svih strana.
Drugačija slika viđena je nešto kasnije – Makron je deo predizbornih obećanja održao, donet je Zakon o moralizaciji političkog života, a zauzeo se i za mere o ograničenju budžetskog deficita, ali je to izazavalo dosta nezadovoljstva.
Funkcionere je pogodilo iznenadno ukidanje dodatnih finansijskih sredstava, penzioneri nisu zadovoljni povećanjem poreza što će uticati na njihove penzije, dok su siromašnija domaćinstva razočarana merom o ograničenoj stambenoj pomoći. Takođe, došlo je i do smanjenja vojnog budžeta, što je povećalo tenzije sa vojskom i dovelo do ostavke načelnika Generalštaba.
S druge strane, Makron je dobio pohvale za odnos prema ruskom predsedniku Putinu i njegovom kolegi iz SAD Donaldu Trampu. Dosta pažnje medija privuklo je i Makronovo rukovanje sa Trampom kada su, kako deluje, merili ko je jači.
Željko Pantelić je u jednoj od svojih analiza napisao da predsednici Francuske uvek hoće da promene Francusku, a da ne promene Francuze, što je njihova greška.
Na pitanje da li je uopšte moguće promeniti Francuze odgovara: “Naravno da je moguće, primer Nemačke je lampantan“.
“Pre 15 godina Nemačka je bila 'evropski bolesnik' kao što je sada Francuska. Šreder je imao hrabrosti da nametne i sprovede reforme, čuvena Agenda 2010. Njegova partija SPD je platila cenu tih reformi, ali je zato Nemačka danas tu gde jeste. U tome se razlikuju državnici od politikanata. Prvi misle na budućnost zemlje, drugi samo na svoju fotelju. U tom smislu Makron je osuđen da pokuša da bude državnik. Ima tek 40 godina i čak ako osvoji i drugi mandat kad izađe iz Jelisejske palate imaće tek 50 godina, previše mlad za penziju“, navodi urednik spoljnopolitičke rubrike “Nedeljnika“.
Kako kaže, Makron će u budućnosti raditi mnogo na jačanju Evropske unije.
“Do sada nismo mnogo toga videli jer se čekaju izbori u Nemačkoj, ali sam uveren da će sa Merkelovom u sledećih par godina postaviti temelje za novu EU bez Velike Britanije i mnogo više federalnu nego što je to ikada bila. Drugim rečima, posle Jelisejske palate, mogu lako da ga zamisli na čelu te nove EU“, ističe Pantelić.
Pantelić ističe i da je Makronov cilj da pomiri dve Francuske i da će mu tokom mandata to biti najteži zadatak.
“Francuska je duboko podeljeno društvo po više principa i ta ušančenost različitih interesnih, političkih, generacijskih, regionalnih, etničkih i verskih grupa može da drži u latentnoj krizi i pat poziciji Francusku. Reforme su neophodne, pre svega one koje se tiču školskog sistema koje bi trebalo da odblokiraju tzv. socijalni lift, zatim tržišta rada koje mora da bude fleksibilnije i prilagođeno novim vremenima i tehnologijama. Neophodna je reforma zdravstvenog i penzionog sistema da bi budžetska i finansijska politika bile u parametrima koje zahteva EU. Sve te reforme u metaforičkom smislu znače diranje u osinjak, a svi znamo da su Francuzi uvek raspoloženi da štrajkuju i demonstriraju“, navodi Makron.
Na pitanje da li postoji još neki evropski ili svetski političar koji je prošao sličan put poput Makrona (možda Cipras?) Pantelić navodi da je Makronova priča “u dobroj meri sui generis u Evropi“.
“Mislim da je Cipras uradio veliki posao u Grčkoj, možda je mogao više da uradi ali se pokazao mnogo zreliji političar i državnik nego što u to verovali i najveći optimisti u EU. Bilo je tajkuna koji su u par meseci formirali partije i osvojili vlast, poput Berluskonija u Italiji, ali jedan mlad političar koji kreće od nule, istina uz podršku pojedinih moćnih ljudi u politici, medijima, finansijama, pre Makrona nije viđen u Zapadnoj Evropi“, kaže Pantelić.
On smatra da je pobeda Makrona na svim poljima u Francuskoj “izraz želje dinamičnog dela Francuske da se nešto konačno promeni“.
“Makronov mandat je tek počeo. On u sledeće tri godine ne bi trebalo da razmišlja o svojoj popularnosti već o reformama i njihovim rezultatima. Kada se približi na godinu, godinu i po dana, od sledećeg sastanka na biralištima za izbor predsednika, trebalo bi da počne da vodi računa o svom rejtingu i pripremi kampanje. Ako u prvim godinama svog mandata bude mislio na popularnost završiće kao Nikola Sarkozi“, zaključuje urednik spoljnopolitičke rubrike “Nedeljnika“ za B92.net.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
