Izvor: RTS, 03.Jan.2012, 14:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milijarda potrebna za uljne škriljce
U eksploataciju naftnih škriljaca u aleksinačkom kraju potrebno je uložiti oko milijardu evra. Uskoro tender za savetnika koji će pomoći u odabiru strateškog partnera, najavljuje ministar Oliver Dulić. Država će insistirati na većinskom udelu u budućem preduzeću.
Tender za savetnika za izbor strateškog partnera za eksploataciju naftnih škriljaca na teritoriji Aleksinca biće raspisan u januaru 2012. godine, najavio je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << planiranja Srbije Oliver Dulić.
"Savetnik bi pomogao oko privlačenja velikog stranog investitora i očekujemo da bi mogao da sačini međunarodni tender za njegov odabir u narednih nekoliko meseci, a mi u ministarstvu bismo voleli da to bude najkasnije do polovine 2012. godine", rekao je Dulić u intervjuu agenciji Beta.
Eksploatacija ne može da počne "pre kraja 2016. ili početka 2017. godine", ali su pojačane aktivnosti oko početka korišćenja naftnih škriljaca u okolini Aleksinca, kaže ministar i napominje da se sve radi u skladu sa zakonom.
"Cilj je da dovedemo najmoderniju svetsku tehnologiju da bi uljni škriljci postali resurs koji može da značajno popravi energetski bilans Srbije", rekao je Dulić i istakao da će, zbog bogatstva nalazišta koje poseduje na svojoj teritoriji, Srbija insistirati da država bude većinski partner u budućem preduzeću.
Dulić je precizirao da se na teritoriji Aleksinca vrše poslednja ispitivanja "koja treba da definišu bilans naših rezervi", ali je naveo da već sada može da se kaže da će uljni škriljci "biti iskorišćavani nekoliko narednih decenija, ako ne i čitavih 100 godina".
Ministar rudarstva je rekao da bi od naftnih škriljaca u Aleksincu trebalo da se godišnje proizvede između 500.000 i 600.000 tona nafte, oko 100 megavata električne energije i da se obezbedi toplotna energija za taj grad i okolna mesta.
"Da bi se to desilo potrebno je da se investira između 700 i 800 miliona evra, a uključujući ono što će biti potrebe tog kopa, biće potrebno oko milijardu evra", rekao je Dulić i naglasio da će posao oko eksploatacije uposliti nekoliko hiljada ljudi.
Strogi ekološki uslovi
Cilj je, kako ističe, da tehnologija koja se bude primenjivala bude u skladu sa visokim evropskim standardima i da minimalno opterećuje životnu sredinu.
Dulić je ocenio kao "neprihvatljivo" da se kao partner prihvati neko ko želi samo da koristi prirodni resurs, ubire dobit i plaća rudnu rentu.
"Kroz procese u narednim mesecima jasno ćemo staviti do znanja da mi naše resurse, ne samo kada su u pitanju uljni škriljci, već sve mineralne sirovine, hoćemo da eksploatišemo u saradnji sa svetskim firmama samo u odnosu u kome je država partner", napominje Dulić.
Insistiraće se, kako je dodao, i da Srbija ne bude zona u kojoj će se ruda samo vaditi, a potom slati u inostranstvo na preradu, već da se na njenoj teritoriji obavlja finalizacija rudarske prerade.
"To je sastavni deo nove strategije o upravljanju mineralnim resursima u Srbiji koji je završena i koja će ovih dana ući u vladinu proceduru i biti pred poslanicima Skupštine Srbije u narednih nekoliko meseci", najavljuje resorni ministar.
Dulić je naveo da će "strategija u potunosti preurediti viziju razvoja rudarstva i omogućiti da se rudarska dobit pretoči u rast bruto domaćeg proizvoda".
Srbija na osnovu svog rudnog bogatstva može pored rudarskih firmi da privuče i one koje se bave preciznom mehanikom, elektronikom, auto industrijom, koje će, kako objašnjava ministar, ugrađivati materijale koje pronađu na njenoj teritoriji.
Dulić je rekao da je srećna okolnost i to što se najveći rudni potencijali nalaze u onim delovima zemlje koji su najnerazvijeniji, zbog čega veruje da će rudarstvo biti motor za smanjenje velikih regionalnih razlika.
Ministar rudarstva je zaključio da bi Srbija narednih godina, sa podizanjem kapaciteta vađenja ruda, od rudne rente mogla da ubire i više od pet milijardi dinara godišnje i podsetio da je 2011. godine naknada za eksploataciju rudnih bogatstava bila oko dve milijarde dinara, dok se u 2012. godini očekuje 2,8 milijardi dinara.
.jpg)
