Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jun.2011, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambasador Konuzin u Matici srpskoj
NOVI SAD -
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Konuzin posetio je danas Maticu srpsku u Novom Sadu, u cilju poboljšanja i proširenja saradnje naše dve zemlje, u oblasti kulture.
Tom prilikom Konuzin je istakao da u današnje vreme, koje se, kako je rekao, može okarakterisati kao doba globalizacije i komercijalizacije društva, Srbija i Rusija moraju da štite i obogaćuju slovensku kulturu, što je moguće postići saradnjom najuglednijih predstavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kulture iz obe zemlje.
"Zato je veoma važno da hram srpske kulture Matica srpska, zajedno sa sličnim ruskim institucijama, još bolje i sadržajnije sarađuju na polju književnosti, umetnosti, kao i svoje slovenske kulture uopšte", rekao je Konuzin novinarima u Matici srpskoj.
Konuzin je danas o budućoj saradnji Matice srpske i sličnih kulturnih institucija u Rusiji razgovorao sa predsednikom Matice Čedomirom Popovim, potpredsednicima prof. dr Slavkom Gordićem i prof. dr Slobodanom Čurčićem, kao i generalnim sekretarom prof. dr Dušanom Nikolićem.
Akademik Popov je pred novinarima ukazao da MS od svog osnivanja (1826. godine u Pešti, preseljena 1864. u Novi Sad) ima najintenzivnije i najšire kontakte upravo sa slovenskim svetom, a ponajviše s Rusijom.
"Rusija je najpre bila prisutna u intelektualnom životu Srba u Habsburškoj Monarhiji, jer su tuda išli kulturni putevi. I to u svim segmentima našeg stvaralaštva, od književnosti i jezika, do likovnih umetnosti", rekao je Popov.
On je podsetio da je u prvim brojevima "Letopisa", zbog koje je i osnovana MS, bilo mnogo ruskih autora.
"U `Letopisu` je, tako, svoje stihove još za života objavljivao i (Aleksandar) Puškin na ruskom jeziku, jer se podrazumevalo da srpski intelektualci dovoljno znaju ruski da im ne treba prevodilac. Zbog tih intenzivnih veza s Rusijom MS je u to vreme bila sumnjičena, pa i zabranjivana", nastavio je akademik.
Prema njegovim rečima te veze nisu nikada prestajale, ni u vreme kada ondašnja, prva Jugoslavija nije priznavala Sovjetski Savez.
"Veze s Rusijom su osobito intenzivirane posle Drugog svetskog rata i stalno su bile u usponu, a do izvesnog zastoja je došlo samo 90-tih godina, zbog unutrašnje situacije u obema zemljama", rekao je Popov.
To vreme je prošlo i u časopisima i zbornicima MS za slavistiku, za istoriju, za društvene nauke, za književnost i jezik redovno se pojavljuje 20-ak ruskih pisaca, a neki su i članovi pojedinih redakcija.
"Izuzetno smo zainteresovani da se ta saradnja u oblasti književnosti, jezika, istorije, pa i etnologije ne samo nastavi, već i proširi, čemu bi trebalo da posluži i današnja poseta ruskog amabasadora našoj kući", zaključio je Popov.
Pogledaj vesti o: Aleksandar Konuzin
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
