Izvor: Politika, 14.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenačke afere ne ljuljaju temelje beogradskog mosta
Probnim pobijanjem šipova, krajem ovog meseca ili početkom narednog, ozvaničiće se početak gradnje mosta preko Ade Ciganlije
Kiksevi slovenačkog građevinskog preduzeća SCT na nekoliko državnih projekata kod kuće za sada nemaju odjeka u Beogradu i reklo bi se ne brinu previše naručioca ovdašnjeg posla – Skupštinu grada. Ova firma zajedno sa nemačkim DSD-om i austrijskim „Porom”, kao glavnim nosiocem izgradnje mosta preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ade Ciganlije, zagreva mašine za realizaciju unosne investicije vredne 118,64 miliona evra. Početak radova, koji je u protekle dve godine nekoliko puta najavljivan, a potom odlagan, trebalo bi ovog puta zaista da bude ozvaničen krajem ovog ili početkom narednog meseca probnim pobijanjem šipova za postavljanje pilona – betonskog stuba visokog kao dve Beograđanke.
Delovi glavnog projekta već su završeni, a narednih dana uslediće dobijanje odobrenja za gradnju, kaže Nenad Bajićiz Direkcije za građevinsko zemljište, gradskog preduzeća pod čijom palicom bi trebalo da bude premošćena Sava između opština Čukarica i Novi Beograd.
– Ugovorena dinamika radova za sada se poštuje. Pobednički konzorcijum sa tendera za projektovanje i izgradnju kilometarskog mosta s pilonom i kosim kablovima, obavezao se u aprilu da za 40 meseci, odnosno do kraja 2011. godine, završi posao i preuzme odgovornost za kašnjenje rokova, ako do toga dođe. Grad je u ovom slučaju zaštićen jer je ugovor urađen prema međunarodnom FIDIC standardu – objašnjava Bajić.
On se uglavnom primenjuje pri ugovaranju infrastrukturnih projekata i podrazumeva da ukoliko izvođač ne uradi u roku povereni mu projekat, investitor može da uvede i drugog građevinara u igru, i to o trošku ovog prvog, neažurnog. Ili, ako firma kojoj je poveren posao ne plaća podizvođača, to učini naručilac, recimo u ovom slučaju grad, opet o trošku izvođača – neplatiše.
Visoke bankarske garancije bile su pre četiri meseca, u vreme ugovaranja posla, ključni argument Skupštine grada da će pobednički konzorcijum završiti posao za 3,5 godine, budući da se tada znalo za afere koje su pratile ljubljanski SCT. Za Borisa Rankovića, direktora Direkcije za građevinsko zemljište, bilo je „nebitno kako se ta firma kotira u slovenačkoj javnosti”.
– Grad je kao investitor zaštićen garancijama za dobro izvršenje posla u iznosu od 18 miliona evra i isto tolikim iznosom na ime avansne garancije, koja traje sve dok izvođači ne opravdaju svoje zadatke. Grad se neće libiti da ih povuče ukoliko gradnja ne bude tekla po dogovoru – rekao je tada Ranković.
Kako će se slovenački građevinski gigant ponašati u ovom poslu – tek će se videti. Za dosadašnje radove – projektovanje i pripremu gradilišta – zadužen je „Por”, u čijoj se radnoj biografiji nalazi autoput A-7 u Austriji, most preko autoputa u Minhenu, vijadukt u Švajcarskoj"
Negativno poslovanje SCT-a u matičnoj zemlji ne bi trebalo da se odrazi na posao u Srbiji, smatraju u beogradskom predstavništvu ove austrijske kompanije sa sedištem u Beču.
– „Por” je glavni nosilac posla, a poznati smo kao vrlo konzervativna i ne baš tako fleksibilna firma, koja radi po unapred utvrđenim pravilima. Zato nećemo dozvoliti da dođe do iskoračenja izvan ugovorenih okvira – rečeno je „Politici” u „Poru”.
Da je ovoj kompaniji, među čijim akcionarima su država Austrija, Banka Austrija i osiguravajuće društvo „Viner štediše”, ozbiljno stalo do posla na izgradnji mosta preko Save, može se zaključiti iz njihovog stava prema dešavanjima koja prate koncesiju za autoput Horgoš–Požega. „Por” je jasno stavio do znanja da se drži po strani i da ne učestvuje sa „Alpinom” u ispostavljanju novih uslova za realizaciju koncesije niti pregovara sa vladom o raskidu ugovora.
Nemački DSD, graditelj čeličnih konstrukcija, srpskoj javnosti nije naročito poznat. Za njegovo ime se jedino vezuje izgradnja mosta „Sloboda” u Novom Sadu.
Dobro bi bilo da se obistine „Porove” tvrdnje, jer naknadne nesuglasice i propusti nikako ne bi išli u prilog mostu na koji Beograd čeka tri decenije i koji su obeležila brojna osporavanja stručne javnosti. Od trenutka kada je pre tri godine na konkursu izabran projekat mariborske firme „Ponting” dobar deo stručne javnosti je upozoravao da je most sa pilonom i kosim kablovima, koji zbog nedostatka stubova u vodi stvara iluziju kao da se preskače reka, tehnički teško izvodljiv i skup za izgradnju i održavanje. To se, bar što se tiče cene, donekle pokazalo kao tačno. Ona je u međuvremenu sa prvobitnih 90 miliona evra, po okončanju tendera za izvođača radova skočila na 118,64 miliona. Da li je za te pare bilo bolje graditi dva klasična mosta – vreme će pokazati, kada se vidi kako će izvođači radova savladati tehničke prepreke u premošćavanju Save, za koje mostograditelji tvrde da će ih biti na pretek.
M. Avakumović
[objavljeno: 15/10/2008]
