Izvor: Magyar Szó, 07.Okt.2014, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glasnogovornici mađarske omladine
Pre četiri godine, srela su se trojica mladića, u čijem je životu hip-hop muzika bila na prvom mestu. Roland Erdelji, Banijel Papilion i David Nemet ili poznatiji na sceni kao Eraiz, Beez, i Bongz. Osnovali su grupu „Ničija Kuća” iliti „SenkiHáza”, a njihov trio ste mogli videti u emisiji za mlade talente „X-faktor” na mađarskoj televiziji.
Ničija Kuća danas broji čak sedam članova; tri vokala i instrumentalni bend kojem se priključila i Edina Tot iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << Ade.
Roland i dva Danijela su za „Mađar so” izjavili: „U sadašnjem sastavu je grupa prvi put nastupila na jednom takmičenju za srednjoškolce. Tada još nismo ni slutili da će od svega toga ispasti ovo što je danas. Ištvan Sabo svira gitaru, a Kristofer Tokodi bas”, priča bubnjar Danijel Sevald.
Roland Erdelji je prošle godine maturirao. „Igrao sam fudbal šest godina, bio sam fudbalski sudija, a muzika je u moj život zakoračila pre četiri godine, ali sam i pre toga pisao tekstove. Kad malo dođem pameti, dogodine bih upisao nešto, a za sada radim i bavim se sportom”, kaže Roland.
Danijel Papilion uči u Segedinu, dok je Danijel Sevald prošle godine završio srednju ekonomsku školu.
Za emisiju „X-faktor” kažu da je bilo veoma naporno, ali vredno iskustvo.
„Kada smo počeli da se bavimo muzikom, želeli smo da pridobijemo simpatije ljubitelja hip-hopa iz Mađarske. Želeli smo da se pokažemo tamo. Kada smo napravili prvi video, ispostavilo se da su ljudi i ovde zainteresovani za ono što radimo, te smo počeli nastupati i ovde i primetili koliko se ljudi raduju što je nastao jedan ovakav bend. Postizali smo velike uspehe. Zapravo, mi više uživamo na svirkama kod kuće; ovde ljudi razumeju naše poruke jer žive u istom okruženju kao i mi i razumeju stvari o kojima pevamo. Govorimo u ime ljudi koji ne znaju da prenesu poruku drugima o stvarima koje ih zanimaju”, priča Danijel.
„Naravno da svi tekstovi naših pesama ne govore o našim sopstvenim životima; mi posmatramo svet oko sebe, a inspiraciju tražimo i u životima drugih”, dodaje Roland naglašavajući da tekstove i refrene pišu njih trojica.
„Tokom proba stvari se obično dešavaju spontano; počnemo sa jednim ritmom, jednom melodijom, i ako nam se dopadne, onda je koristimo do kraja”, dodaje Danijel Sevald.
Među pesmama „Ničije Kuće” ima i onih ozbiljnijih. „Najveći problem mladih je što gube motivaciju. Ne mogu da ostvare svoje snove, nema posla, ne studiraju jer vide da time ne postižu ništa. Zapošljavaju se, preživljavaju iz dana u dan, a ni za deset godina ne stižu nigde. Svuda vide isto”, kaže Papilion.
„Čovek oko dvadesete već počinje da razmišlja o svojoj budućnosti. Ni ja ne želim da ustajem svaki dan samo zato što moram da zaradim za hleb. Neću da živim okružen ovakvim problemima”, dodaje Sevald.
Momci kažu da bi bilo dobro kada bi mogli živeti od muzike, ali znaju da ta želja nije realna. „Mogli bi da živimo od muzike ako bismo bili na vrhovima top lista, ali to ne traje zauvek. Deset godina bi možda mogli tako, a posle bi se postavilo pitanje ko smo i šta smo. Zbog toga treba studirati. Možda je zbog studija malo teže usaglasiti vreme za probe, ali se trudimo”, kaže Papilion.
Grupa 11. oktobra svira u klubu „Mladost”, a 7. novembra nastupa na festivalu „Omladina”.
