Izvor: Danas, 03.Feb.2015, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradski prosvetari da se probude
Beograd - Broj škola u Srbiji koje su u štrajku iz dana u dan se povećava, ali je u Beogradu i dalje najlošiji odziv prosvetnih radnika. Prema podacima Foruma beogradskih gimnazija (FBG) u štrajku je 96 škola, od ukupno 270, koliko ih je na teritoriji glavnog grada. Iz FBG-a poručuju zaposlenima u prestoničkim školama „da se probude“ i da „nemaju pravo da posmatraju druge kolege kako se za njih bore“.
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Štrajk u školama traje dva i po meseca i ne nazire mu se kraj. Poslednji pregovori sa Ministarstvom prosvete su propali zbog ucene ministra prosvete Srđana Verbića, koji nije hteo da potpiše poseban kolektivni ugovor za osnovno i srednje obrazovanje. Umesto toga, on je tražio obustavu štrajka i optužio sindikate da nemaju razumevanja za stanje u državi i za učenike. To je izazvalo revolt prosvetnih radnika u celoj Srbiji i štrajk je zadržao svoj obim, a u nekim područjima se i proširio - kaže Miodrag Sokić, predsednik FBG-a.
On, međutim, ističe da se broj beogradskih škola u kojima časovi traju po 30 minuta - smanjio.
- U Beogradu je štrajk stabilizovan u 13 beogradskih gimnazija i 23 srednje stručne škole, što je preko 50 odsto, ali se u osnovnim školama oseća zamor i neke su izašle iz štrajka. Oko 30 odsto osnovnih škola u prestonici trenutno je u protestu - kaže Sokić za Danas.
Na pitanje koji sindikat ima najbrojnije članstvo u Beogradu, Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola (FBOŠ) odgovara da je taj podatak nemoguće utvrditi, jer niko ne broji koliko ljudi je u štrajku već se prebrojavaju škole.
- U malom broju škola su svi zaposleni učlanjeni u isti sindikat. Uglavnom postoje po dva, tako da svaki sindikat tu školu svojata, pa se podaci dupliraju. Ali bez obzira na to, slažem se sa kolegom Sokićem da Beograd uvek podbaci. Od 1997. godine učestvovala sam u organizaciji brojnih protesta i uvek je u Beogradu bio najmanji odziv. To jeste veliki problem, jer ako prestonica ne stane, vlada se ponaša kao da se ništa ne događa, taman da sve ostale škole po Srbiji ne rade - kaže Dodićeva.
Zbog toga je, kako dodaje, upravo u Beogradu najveći pritisak iz Ministarstva prosvete na direktore škola, odnosno direktora na zaposlene. Kao drugi razlog slabog odziva, ona navodi to što jedan broj prosvetnih radnika čuva svoje radno mesto i iz straha ne želi da učestvuje u protestu, čak iako nisu izloženi pritiscima.
- Među prosvetnim radnicima generalno ne postoji svest o potrebi zajedničkog delovanja i udruživanja, jer jedino sindikati mogu da artikulišu njihove zahteve i pregovaraju sa vladom. Sindikate je ovoga puta ujedinio stav vlade i arogancija ministra prosvete, koji je pokazao da nema empatiju prema prosvetnim radnicima - ocenjuje Radmila Dodić.
Nakon što su krajem prošle nedelje sindikati i ministar Verbić razmenili teške reči, datum eventualnog nastavka pregovora još nije potvrđen. Podsetimo, sindikati su ministra optužili da ih ucenjuje, jer traži da potpišu poseban kolektivni ugovor i izađu iz štrajka, na šta je Verbić „prozvao“ sindikalce da kao taoce drže 350.000 učenika.
- Žao mi je što ministar sindikate ne doživljava kao partnere nego kao protivnike, jer mi njega tako ne vidimo. Ovako smo razmenili teške reši i još više se udaljili. Ministar je u obavezi da sa nama pregovara o kolektivnom ugovoru, jer su te ugovore sve ostale javne službe potpisale bez dana štrajka. Ovako ispada da nas ministar kažnjava jer štrajkujemo - kaže za Danas Jasna Janković, iz Unije sindikata prosvetnih radnika.
Jedini način da se izađe iz sadašnje situacije ona vidi u formiranju stručne komisije koja bi „pročešljala“ budžet Ministarstva prosvete i detektovala pozicije na kojima mogu da se ostvare uštede.
- To ne znači da će ceo Štrajkački odbor sedeti u toj komisiji. Sindikati će imenovati ljude koji se godinama bave analitikom i finansijama, a očekujemo da tu budu i predstavnici iz Ministarstva koji se takođe bave tim poslovima. Budžet je pravljen u novembru, kada se nije znalo da će u kolektivnom ugovoru i zakonu biti ubačene odredbe o preuzimanju tehnoloških viškova. Tu sigurno mogu da se naprave uštede. Druga stavka je stručno usavršavanje, za šta je opredeljen veliki novac, oko 300 miliona dinara. Mi nismo protiv stručnog usavršavanja, ali želimo da znamo gde će taj novac otići, s obzirom da seminare plaćaju lokalne samouprave - kaže Jankovićeva.
Vlada da nađe rešenje
Na pitanje šta će se desiti ako ministar omogući sindikatima detaljan uvid u „prosvetnu kasu“, a oni se uvere da novca nema, Jasna Janković odgovara da će u tom slučaju „vlada morati da nađe drugo rešenje“. Sindikati, dodaje, ne odustaju od zahteva da budu izuzeti od smanjenja plata ili da im se to na neki način nadomesti.
Pogledaj vesti o: Štrajk prosvetnih radnika
