Velika deca, veliki problem  

Deca govore ono što misle. Deca onda odrastu i počnu da govore ono što ne misle. Onda ih nauče kako da lažno budu srećni, kako da prećute ili odglume radost. Svet takođe čine i odrasli ljudi. Ljudi koji su išli u škole, ljudi koji nisu obrazovani, ali znaju da se na ulici ne sme bacati đubre.

Znaju da svako, bez obzira na veroispovest, boju kože ili seksualno opredeljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ima pravo da u svojoj različitosti uživa. To deca sigurno bolje znaju nego odrasli. Pitanje je kada su odrasli prestali da budu deca? I zašto neko kao Džon Galijano „ne zna” šta se sme govoriti u javnosti? Mnogi ga za izjavu kako voli Hitlera osuđuju za širenje rasne mržnje, kuća „Dior" mu ne prašta, a ostatak sveta se zgražava nad izjavom kako je trebalo da svi Jevreji završe u gasnoj komori. Koliko moraš da budeš pijan ili lud, da bi voleo Hitlera? Koliko moraš da si neotesan, da tako nešto govoriš u javnosti? Kakvo dete moraš da budeš, pa da izgovoriš kako mrziš ružne ljude?

Galijano će svoj pad već nekako rešiti, a izgovorene reči će zauvek ostati. Ako se uzme u obzir „In vino veritas", teško da ćemo mu poverovati da nije baš tako mislio. Nažalost, u našoj zemlji i bez vina ima puno onih koji su odavno nadmašili Galijana. Mnogobrojni „narodni” zabavljači. Ma pola skupštine se pozdravlja jezikom mržnje. Još gore je što ih neki zbog toga baš i vole. I svi napori da se nešto promeni kao da su odavno propali. I jedina promena kao da svodi na isto – menjanje televizijskih kanala, a ne onog sto nas čini nesrećnim.

Belo: Svet može da bude zaista bolje mesto za sve. Juče sam dobila najlepši mejl od moje drage prijateljice. Danas sam rekla dečku da je divan. I zaista sve je mnogo lepše"

Crno: Za sve one koji misle da su bolji pametniji i vredniji od onih po kojima konstantno pljuju, bitno je da znaju da napadima neće ništa postići.

0 0

Dodajte komentar