Izvor: RTS, 25.Feb.2011, 09:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Muke bubrežnih bolesnika

Skoro 900 bubrežnih bolesnika u Srbiji čeka na transplantaciju, dok oko 4.500 hiljade mora svakodnevno da ide na dijalizu. Smrtnost onih koji godinama moraju na dijalizu dva puta veća nego u Evropi, a nema ni odgovarajućih lekova za pacijente kojima je urađena transplantacija ili na nju čekaju, upozorvaju udruženja bubrežnih bolesnika.

Godišnje se u bolnicama u Srbiji od bubrežnih bolesti leči oko 15 hiljada pacijenata. Za četiri i po hiljade neophodna je dijaliza, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a njih gotovo 900 čeka transplantaciju. Udruženja bubrežnih bolesnika upozoravaju da je smrtnost onih koji godinama moraju na dijalizu dva puta veća nego u Evropi i da nema odgovarajućih lekova ni za pacijente kojima je urađena transplantacija ili na nju čekaju.

Uslov da Miljanu Zaharijevu bude presađen bubreg bio je da uzima lek cistagon. Godine 2004. dobio ga je od bolnice u Italiji, gde je i urađena transplantacija. Porodica se posle snalazila kako je znala i umela, jer im godišnje za terapiju treba 800.000 dinara.

Svetlana Zaharijev, Miljanova majka, kaže da Fond za zdravstveno osiguranje sada ne odobrava sredstva za dalju nabavku leka, pa je deset meseci dete bez terapije.

"Može da dođe do odbacivanja bubrega, može da dođe do oštećenja mozga, jetre, pluća, može da dođe do oštećenja očnog dna, znači totalnog slepila", kaže Miljanova majka.

Mnogi od lekova koji bi pomogli i deci i odraslima nisu na pozitivnoj listi.

Zvonko Petrović, predsednik Udruženja bubrežnih i pacijenata na dijalizi "Renalis", smatra da ono što u Srbiji još ne može da se uradi transplantacijama može da se uradi stavljanjem svih neophodnih lekova na listu, da bi se pacijenti koliko toliko zaštitili, u tom dugom periodu čekanja na transplantaciju.

Jelena Antić iz Udruženja roditelja transplantirane i dece na dijalizi "Sve za osmeh" kaže da bi bolesnici trebalo lekove da dobijaju na klinikama gde se leče.

"Nijedan od tih lekova nije jeftin i košta od 50 do 1.480 evra mesečno, a to retko koja porodica može da izdrži", upozorava Jelena Antić.

Predlog za stavljanje leka na pozitivnu listu lekova, koji se izdaju o trošku zavoda, daju lekari. Konačnu odluku donosi Upravni odbor. Za nabavku određenih lekova zadužene su zdravstvene ustanove.

"Ne postoji nikakav razlog da zdravstvena ustanova koja smatra da je neki lek neophodan u lečenju njihovog bolesnika ne nabavi lek preko njihove apoteke. Ali treba da dobiju novac za to", kaže Aleksandar Vuksanović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Pacijenti očekuju da će njihovi problemi biti uskoro rešeni. Udruženja transplantiranih i bolesnika na dijalizi još u oktobru, poslali su Zavodu za zdravstveno osiguranje pismo sa spiskom neophodnih lekova.

Nastavak na RTS...