Izvor: Sportski Žurnal, 06.Nov.2010, 04:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brižitka ide stopama Grbića

Poslednji trofejni izdanak najvećeg olimpijskog sela u Srbiji, legendarnog Kleka je 25-godišnja Brižitka Molnar. Udarna igla srpske reprezentacije i na ovom Svetskom prvenstvu, već je jedna od iskusnijih članica nacionalnog tima, pošto je za A selekciju debitovala 2006. godine.
Od tog trenutka Brižitka je nezamenjiv član primačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << linije, a u Tokiju i starter, u dijagonali sa Jelenom Nikolić. Članica grčkog Panatinaikosa obradovala je sve igrom protiv Japana, najavivši mnogo bolje partije u nastavku Šampionata.
Bez želje da je podsećamo na odigrane mečeve u Japanu, o kojima je već puno toga ispisano i ispričano, Molnarovu smo zamolili da se još jednom priseti početaka svoje odbojkaške karijere.
– Krivci su sigurno Nikola, Vladimir Grbić i njihov otac Miloš. Zbog njih i zbog činjenice da je odbojka u Kleku najvažnija sporedna stvar, svi smo još kao deca krenuli na odbojku.
U to vreme, Klečanke su postajale hit na superligaškoj sceni, a Brižitka je bila i zvanično najbolji poenter Lige.
– Igrale smo zaista dobro. U toj generaciji, već su bile Tamara Kijac, Ivana Tabački, Ivana Budimir i još mnoge druge zaista kvalitetne igračice. Maja Ognjenović, koja je godinu starija od mene, počela je u zrenjaninskom Poštaru, a kasnije je otišla Crvenu zvezdu, dok sam ja sve vreme, do odlaska u inostranstvo, ostala u Kleku.
U to vreme, svi su vas zapamtili kao sjajnog skakača, izuzetnog primača i snažnog smečera.
– Pa dobro, možda je to tako, ali neka drugi pričaju o meni. Ja sam odmah zavolela odbojku, iako smo na ulici igrali i fudbal i košarku, uvek sa se družila sa dečacima. Dvorana je bila blizu, pa bih se lako prebacila sa livade na parket.
Sa 20 godina ste otišli u inostranstvo ?
– Da, 2006. godine, u Galaci, sa Zoranom Terzićem. Nisam baš bila tako mlada, jer sada i mlađe odlaze vani. U toj sezoni sam i ušla u reprezentaciju, igrala 2005. na Evropskom prvenstvu u Zagrebu, a kasnije prošla i kvalifikacije za SP i završila u Japanu sa bronzom oko vrata.
Ko još ima određene zasluge za vaše sportske uspehe?
– Porodica, na prvom mestu. Mama i tata, dve starije sestre, one se nisu bavile sportom, ali su uvek srećne zbog mojih rezultata.
Šta ćete raditi po završetku karijere?
– Razmišljala jesam, ali nisam odlučila. Kao mala, želela sam da budem vrhunski sportista, profesionalac. Mislim da sam tu želju i ostvarila.
Ipak, priželjkujete li neki uspeh na klupskoj sceni?
– Eventualno da osvojim jednog dana i Ligu šampiona, ali sa Panatinaikosom to neću moći. Možda jednog dana, ako zaigram u nekom većem klubu.
Omiljeni sport?
– Sve mogu da gledam, pratim sport, dosta. Na OI u Pekingu smo gledale vaterpolo i tenis. Razumem dosta svaki sport i znam puno da ih igram.
Jedna ste od retkih mladih osoba na svetu koja nema Fejsbuk profil!
– Da, nemam profil. Internet mi dođe kao izvor informacija, odlazim često na sajt RTS-a i uglavnom čitam hroniku!
Šoping?
– Uvek u radnjama sportske opreme.
Hrana?
– Ne biram. Piletina, hranim se zdravo. Mekdonald samo ponekad, baš kad moram. U Japanu sam zadovoljna hotelskom hranom, ništa mi ne fali.
Kome ćete posvetiti medalju koju osvojite ovde u Japanu?
– Mami Milijani...
I. Jagličić

Nastavak na Sportski Žurnal...